Ime je čovek, čovek je ime
Svakog radnog dana u sedam časova, u Pop Lukinoj ulici, Dovrivoje Mitrović otvara svoju radnju za poprvku i prodaju bicikala. Radni dan traje do 19 časova, a subotom do 17 časova. Tako i leti i zimi. Pored njega zaposleno je još dva majstora, i uvek ima posla. I što je najvažnije, ovde uvek ima dobrih vibracija i optimističkog duha.
– Ova radnja postoji već 23 godine, a sa popravkama bicikala sam počeo pre tri decenije. Zamenio sam posao iz Medicinskog centra za ovaj koga volim, i nisam se pokajao. Neprekidno sam okružen ljudima, razgovoru sa njima, i lepo je i važno održavati te ljudske odnose. Zauzvrat okruženi smo njihovom pažnjom, što itekako nedostaje u ovom vremenu mobilnih telefona, svakodnevne trke, agresije… Jedna gsopođa poklonila nam je tri para čarapa, i kako kaže, zna ona šta su prave čarape jer je radila u “Naminoj” veleprodaji, a čarape mnogo znače za one koji su stalno na nogama. Takođe, jedan dobrostojeći deomaćin redovno nas časti ručkom za Trojice, to mu je slava, a održavamo bicikle za čitavu njegovu porodicu. Jedna starija gospođa, umorna od hodanja, sela je na stolicu pred radnjom da predahne, i dala 500 dinara zato što je lepo dočekana, što smo je ponudili vodu i osveženje, a pre svega što smo je tako dočekali. Naravno da to nismo prihvatili, jer smo mi uvek na službi građanima – kazuje svoja opažanja majstor Dobrivoje, koga uvek krasi osmeh. Kako kaže, šta bi da je neki mrgud koji bi neraspoložen dočekivao ljude sa brojnim njihovim problemima, kao na primer one koji su doživeli poplavu. On sa svima govori, a bilo je do sada dva čoveka koji, jedno vreme, nisu hteli da pričaju sa njime. Kasnije se to, naravno, izmenilo, jer dobro se dobrim vraća.
Bicikli nisu naročito popularni u Šapcu. Po rečima majstor Dobrivoja najviše ga voze stariji građani, od pedeset i više godina, a najmanje oni u punoj snazi, od 25 do 35 godina. Najviše se menjaju gume i popravljaju kočnice. Ima i težih popravki, kao što su izmena špica, popravka ramova i pogonskog sistema, i niko ne ode nezadovoljan. Ipak, oni bogatiji građani su „teži“ kod plaćanja. Pa se neko ko vozi „majbah” ili „mercedes“ buni što zamena gume košta kao paklo cigareta. Odlika zaposlenih u ovoj radnji je dobar odnos sa komšija, jer dozvoljavaju da se na ulazu u zajedničko dvorište ostavljaju bicikli, ali im se pomaže kod popravki kućnih uređaja, nabavke ogreva i slične pomoći. Kada je sve poskupelo po dobrom ekonomskom običaju mora da se više radi, sa više obrta, a to za vlasnika znači da mora da obezbedi plate za zaposlene, rezervne delove, i naravno da se plate sve obaveze. I onda, kad malo vreme dozvoli, Dobrivoje Mitrović može sebi da proušti mali odmor. Ali onaj da uhvati vikend, a posao, naravno opet u ponedeljak, povratak u radnju: mušterije, prolaznici, jer on uvek ima vremena za razgovor i toplu ljudsku reč.
D.Eraković
Osmeh za dobar dan: Dobrivoje Mitrović