Humoreskica
Kad đuka fruškogorski uzme sebi za pravo da govori o nečijem fizičkom izgledu, onda je to poslednji čin šerifove tragikomedije. Malo mu je što je jedan od šerifovih glavnih čuvara lika i dela, malo mu je što bruka advokatsku struku, što brani one koje ni ruska armija ne bi u normalnoj državi mogla odbraniti za ono što su učinili ovoj zemlji, malo mu je što izigrava i TV voditelja, pa se ostrvio na pravog novinara, koji se usudio da analizira njegov dosadašnji „rad“ . Osilio se đuka, kao u vreme pandemije, kada je pravio bakljade sa huliganima po krovovima nedužnih stanara. Džaba konsultacije šefova stranaka koje su ušle u narodnu skupštinu, džaba kritike međunarodne zajednice na račun šerifove autokratske vladavije, džaba pretnje evrope da nas neće primiti u okrilje ako se ne urazumimo. Šeki i dalje spava na ružičastoj i srećnoj TV splačinari i deli vulgarne lekcije svakome ko se usudi da o njemu progovori koju istinitu reč. Uspavani šerifovi pljuvači, poput orlića, marjana, atlage, martina, kebare, pilje i ostalih šerifovih „akademaca“, jedva čekaju da se uvuku u skupštinske klupe i da nastave tamo gde su stali na početku ove godine.
Tužna je slika šerifovog okruga, mada se goce, satrapi, jovane, gute, marići i ostali vučićevi trude da ožive šerifovo zlatno doba i ekonomskog tigra. Na zlatnom dobu, rđa je uzela maha, a tigar je odavno počeo da mijauče.
Rade Đergović