Naravno da čovek nije samo političko biće (zoon politikon). Nisu sve u životu predizborne demagogije i izborne krađe, prebrojavanje prisutnih na mitinzima ili obesmišljavanje svega što bi moglo imati neki smisao. Da li je ovo što sledi samo beg od odgovornosti ili iskreno verovanje da postoji i nešto drugo, prosudite sami.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!
Moj literarni kutak
Amfiteatar
Uvek su malko zaljubljeni, umeju da ćute. Veruju, postoji zvezda koja se nikada neće ugasiti. Nisu ljuti ni kada se ljute, šarenim bojama boje šarene minute. Vole tišinu neba, jedan potok, vodenicu i suncokrete žute.
Atina
Da, hteo sam da ti kažem, onog jutra kada smo se sasvim slučajno mimoišli, poverovao sam kako je ceo naš život samo kap. Tek nekoliko tajnih, nezapisanih sekundi u koje se , neobjašnjivo i po ko zna koji put, zadovoljni krišom vraćamo.
Barselona
Svici da nam svetle, jato ptica nebom leti. Budemo zagrljaj što drugome će u zagrljaj poći. Kiši sa dugom, u pogledu da smo sjaj. Naše da su sve prve tišine, tihe noći zvezdane i da nam je moći umeti voleti ljude neznane.
Brodovi
Gledamo u mesec strpljivo, što tek ovlaš na nebu se beli. Ne, mir u nama ne damo stazama, onima što ne umeju, ne razumeju talasa huk, miris poljskog cveta, nema svedočenja vodenice i zašto je baš ta kometa. Ni visoke snegove, maslačke, doline snene, vozove. Brodove što uporno putuju put dalekog sveta.
Čarobni svet
Jedino mi je sećanje na jedan cvet boje neba i tvojih haljina. Ti, dama u zvezdama, moji brodovi, bogovi, snovi, alasi. Taj čarobni svet. Oduvek znala si, strpljivo, negde iz daljina stihove nam donose talasi. Još verni smo pogledima, snovima, oblacima, brodovima, veselim delfinima. Istim stihovima, svicima, čarobnjacima, tek procvetalim belim voćnjacima.