Zadužbinsko društvo “Prvi srpski ustanak” Mišar istrajava
I uz značajan jubilej poruka u ime Društva je da se za ideje Mišara, i da Mišar bude lepši, treba i vredi boriti
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Za brojne članove i prijatelje, posle državne ceremonije i svečane akademije, u ime Zadužbinskog društva program je nastavljen u restoranu Karađorđev konak… Ukratko, čulo se podsećanje na ciljeve i rad dug tačno 27 godina… U svom stilu, predsednik Izvršnog odbora, Stevan Simić, pozdravio je prisutne, a i tog 13.avgusta. u Mišaru, u slavu Karađorđa i mišraskih junaka, bili su prijatelji sa Žabljaka, iz Ljubovije, Lajkovca, Klenka i Rume, Koceljeve, Bogatića i Vladimiraca, Trnove, bilo ih je i iz Beča, predstavnika boraca, drugih udruženja, članovi i prijatelji društva…
Dušan Simić zahvalio je, posebno čiči Stevanu, i mnogima od prisutnih, što je uz njih, od malih nogu, bio “zadojen da voli svoje mesto, svoj Mišar”. I želja je da se “velikih datuma sećamo ne na dva sata godišnje nego svakodnevno”: “Mislim da, pre svega, i mi mladi, uz to što su nam stariji ostavili – ljubav prema otadžbini, pre svega, prema Mišaru, odakle smo, treba da se sećamo Mišara 365 dana u godini, na bilo koji način. I da na mlade prenosimo te istorijske vrednosti, kako bi mladih bilo što više utkanih u ovaj prelepi ćilim koji se zove Zadužbinsko društvo; da nastavimo da tkamo taj ćilim…” Pesmom Mišar prisetio se i velikog pesnika Krstivoja Ilića, i njegovih Mišarskih elegija, kojima je za trajno ovekovečio i sebe i Mišar.
Za Trajan doprinos negovanju slobodarskih tradicija Mišarske bitke i razvoju Zadužbinskog društva, Povelju društva Stevan je uručio Salihu Selimoviću, istoričaru, profesoru i publicisti iz Sjenice… Sve uz priču o dosadašnjoj saradnji, prijateljstvu i susretima za nezaborav – “Brate, zaslužio si ovu Povelju. Uzdignute glave idi u Sjenicu…” Uzdarje su bile, između ostalog, reči: “Jedinstvo srpskog naroda potrebno je bez obzira koje smo mi vjere. Hvala vam, posebno mom bratu Stevanu, koji me uvek ovako dočeka. Hvala vam svima i drago mi je što se družimo.” Uz akciju da se obezbedi što više prenumeranata, pretplatnika za Čitanku Mišarskog boja, Stevan je sliku, portret Karađorđa, uručio najaktivnijem, Branku Gajiću. Njegova poruka bila je da je “velika stvar što kroz ovo Društvo i njegove aktivnosti čuvamo i negujemo srpski nacionalni identitet.”
Dar Vesni Jovanović bile su mišarske šljive. Danas u penziji, Vesna (novinarka i producentkinja) više od trideset godina je bila u Beču, a i danas je na relaciji rodno Arnajevo – Beč (više od deset godina bila je predsednica Integracionog i kulturnog udruženja “Fokus”, danas je predsednica novinara Udruženja Inforatnici…) “Trudićemo se da čuvamo i negujemo našu istoriju. Veoma sam počastvovana što sam danas sa vama”… Tešo Tešić je preneo pozdrave iz Republike Srpske, iz rodnog mesta Filipa Višnjića,”koji je, kao niko drugi opjevao Karađorđa i druge srpske junake. Neizmjerna je čast što smo moji prijatelji Tešo i Radivoje danas sa vama. Želimo vam uspješan rad, a ima šta da vidite i kod nas!” Po Stevanovoj želji, Mioljub Josipović, unuk solunca Svetozara Josipovića, iz Mačvanskog Belotića, i ovom prilikom izgovorio je imena svih 27 nosilaca Karađorđeve zvezde iz slavnog 6.Pešadijskog puka Drinske divizije. Bio je i pozdrav Rada Vitomirovića, u ime Klenka i Rume…I da ne zamere, ako neko nije spomenut…
“Sve što je u životu radio posvetio je, između ostalog, svom Mišaru, istoriji Srba, koja, po ko zna koji put, počinje let sa Mišara”, deo je pozdravne reči Žiće Petkovića, člana društva, i predsednika šabačkog SUBNOR-a… “Znajući ko je Stevan Simić (a znate i svi vi, ko je i kakav je), naše udruženje je uputilo predlog lično predsedniku Aleksandru Vučiću da se Stevan Simić odlikuje za životno delo (namena da se odredi, da li je to kultura, istorija…) Odgovor nismo dobili, ali se nadamo… Mi smo to dovoljno obrazložili , a sigurni smo da i svi vi danas ovde prisutni, to podržavate…Od Mišara do danas niko se za Mišar nije borio kao Stevan…”
I ručak, u lepoj atmosferi Karađorđevog konaka, domaćinski, u Stevanovom duhu… A muzikom sve obojila i ulepšala družina Goran Tomić Čalaka, Zoran Dimitrijević Dima i Željko Pajić Paja… Od “Pukni zoro”, pa redom (do želja prisutnih) …Sve sa posvetom Mišaru.
Tekst: C.Ljubić
Fotografije: B.Gajić i T.Savić
