Piše: Branislav Sekulović, advokat
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!U nekom periodu, postalo je, može se reći pomodno, da sudovi u određenim, ozbiljnijim predmetima, koriste transkripte telefonskih kontakata koje ostvaruje osumnjičeni u vezi sa krivičnim delom, kao dokaz u postupku.
Kao i svaki početak, kada se pojavi nešto novo, u dokaznom smislu, sudovi i tužilaštva su bili pomalo nesigurni u to, da li izvođenje takvih dokaza, ima onaj kvalitet potreban za sudski postupak… te da li taj dokaz može da se izvodi ili ne.
I tako, dopadne kolegama Slobodanu Antoniću, Boži Preleviću i meni, da se odupremo izvođenju dokaza slušanjem telefonskih snimaka i čitanjem odgovarajućih transkripata tih razgovora… u postupku pred Okružnim sudom u Šapcu. Nekako se desilo da sam ja, u dogovoru sa kolegama, morao da detaljno obrazložim stav odbrane o tome da se takav dokaz u tom postupku ne može izvoditi, jer se ne radi o krivičnom delu sa elementima organizovanog kriminala. U sklopu tog svog izlaganja, ja sam se osvrnuo i na nedostatke javnotužilačke optužnice, nalazeći desetine mana navodima u tom aktu. Definitivno, zatražio sam da sud naloži Okružnom javnom tužilaštvu da uredi ili izmeni optužnicu, što bi dalje davalo odbrani veliku šansu, da okrivljeni ne bude oglašen krivim. Pri tome sam bio svestan da ta mogućnost nema više od nula posto šansi da se usvoji… Ali…
Moj predlog je zvanično postavljen, unet u Zapisnik, a kolege su ga podržale, dodajući još po koji razlog, pa je sud zatražio izjašnjenje zamenika javnog tužioca. Iskusni kolega Milutinović je smireno, ali očigledno iznenađeno, i u nekoj vrsti šoka, izjavio da ostaje pri svom optužnom aktu, da neće ništa da menja u njemu, i da smatra da nema nikakve potrebe, da bilo šta dodaje ili oduzima, a kamoli da prekvalifikuje optužbu.
Nakon ovoga, desilo se nešto neverovatno. Naime, veliko sudsko veće je donelo procesnu odluku, i naložilo Okružnom javnom tužilaštvu da izmeni svoju Optužnicu, u smislu predloga koje je iznela i obrazložila odbrana.
Ubrzo nam je stiglo i zvanično Rešenje suda, kojim je naložena izmena optužnice kao nalog Okružnom javnom tužilaštvu…
Kao branioci, mi smo bili pozitivno iznenađeni, jer do tada, nijedan od nas nije imao situaciju (kolege Antonić i Prelević, i u svojim sudijskim karijerama), da sud naloži tužilaštvu da izmeni ili promeni, odnosno prekvalifikuje akt kojim se nekom okrivljenom stavlja na teret izvršenje nekog krivičnog dela.
Na kraju, Okružno javno tužilaštvo je napisalo Podnesak, u kojem je stajalo, da ne postoji bilo kakav zakonski osnov, da sud naloži Tužilaštvu bilo kakvu izmenu, odnosno promenu optužnog akta, jer da sud za to uopšte nije ovlašćen… jer mora da sudi po aktu koji je stupio na pravnu snagu.
Mi, kao branioci smo trljali ruke, jer je takvom svojom reakcijom, Tužilaštvo izazvalo negativan stav kod suda i tog sudskog veća, pa se na kraju, kroz ceo postupak, osećao itekako prisutan animozitet sudskog veća, i naročito predsednika tog veća, prema javnotužilačkoj strani… Konačna odluka je bila velika pobeda odbrane…
Da ne zaboravim, sud je odbio da pusti tonske snimke i čita transkripte telefonskih razgovora… a to je bio naš cilj… Onako kako smo zacrtali, tako se i desilo… Nekim čudom… A taj slučaj pokazuje i dokazuje, da su i sudije i tužioci, samo i jedino, obični ljudi, sa svim svojim sujetama…
NASTAVIĆE SE…
