Nečuvena naprednjčka hajka na glumce
Pored salvi pretnji i uvreda na slobodoumne medijske poslenike i javne ličnosti došlo je do nezapamćene pomamne hajke na glumce zbog podrške protestu protiv nasilja. I to najpre tamo, gde se očekuje razum i tolerancija na reč, u Narodnoj skupštini, pa je tako nekadašnja radikalka a sad naprednjakinja Nataša Jovanović glumce nazvala „šljamom“.
I tu se nije stalo, ne samo od tzv. narodnih poslanika vladajuće stranke, nego se to prelilo na društvene mreže, gde haraju brojni naprednjački botovi. Preti se i deci Tamare Dragičević i Petra Benčine, a na meti su se našli: Nikola Kojo, Seka Sablić, Dragan Bjelogrlić, Milan Marić, Hana Selimović, Rade Šerbedžija, Branislav i Sergej Trifunović…
Prepoznatljiv je ovde i “rukopis” fabrike mržnje i laži, oličenje kičeraja i besmisla – TV Pink.
Ne treba nikad zaboraviti da se ubijeni Oliver Ivanović našao na meti “ovih branioca srpstva” i države, i da nalogodavci još nisu pronađeni. U Skupštini, koja nije baš mesto za to, objavljeni su najpre honorari nekih glumaca, a za koje se ispostavilo da nisu tačni, a pri tom im se spočitava da to finansira “Telekom”, što bi naprednjaci rekli – država.
No, za razliku od onih uređenih, demokratskih država, a pri tom mnogo bogatijih, glumci su tamo visokouvaženi, i, naravno, sa daleko većim primanjima i prinadležnostima. Ovde u Srbiji, glumci dele sudbinu građana, i što je najvažnije, oni jasno iskazuju da pripadaju svom narodu. To su, pre svega, umetnici, a za takvo nešto pored darovitosti pokazuju i puno lice saosećanja i ljudskosti.
A nije lako biti glumac: primera radi nekada je na Fakultetu dramskih umetnosti primano po 12 odabranih godišnje. Pored onih teorijskih predmeta, istorije drame, dramskih tekstova, uče se oni o psihologiji, akrobatici, dikciji, scenskom pokretu… A na sceni treba izgovoriti i dočarati sve ono štu su iskazali veliki umovi kao Eskil, Sokle, Šekspir, Pirandelo, Čehov, Sterija, Nušić, Krleža, Popović, Simović, Siniša i Dušan Kovečević i mnogi, mnogi drugi.
Mnogi od njih kadri su da iznesu najzahtevnije i nasloženije misaone i duhovne tokove. Na ppimer Hamleta sa 1.500 stihova punih metafora ili sunovrate kralja Lira a tek Magbeta…
I da, postoji ovde ta dobra škola glume, i što je najvažnije glumci su položili ispit života, da budu sa svojim narodom. Nakon 40 i nešto dana od stravičnog ubistva učenika u OŠ ”Vladislav Ribnikar“ i masakra u selima kod Mladenovca, u Srbiji više nikad ništa neće biti isto.
I nažalost, umesto da protest protiv nasilja izazove empatiju i probudi građansku svest i odgovornost kod priviligovanih slojeva društva, funkcionera i brojnih drugih koji itekako imaju koristi od podrške režimu, dešava se besomučan napad na, ne samo glumce već i na sve one koji se suprostavljaju ovom bezumlju.
Izbor je jednostavan: sloboda ili podaništvo!
Dragan Eraković