U susret belosvetskom vašaru humora i satire
Šabac je prepoznatljiv po svojoj „Čivijadi“, belosvetskom vašaru humora i satire, ali ovo vreme nije vreme slobode misli i duha. „Čivijada“ je osnovana 1968. godine, postojala tri godine dok nije zabranjena tri godine kasnije.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!List „Čivija“ je zaplenjen, delom i zbog jasnih karikatura koje govore o podržavljenju pokrajina, i tadašnji režim se grubo obračunao sa tim ostrvom slobode. „Čivijada“ je obnovljena 1990, kada je otpočelo višestranačje, a i atmosfera je bila sasvim drugačija.
U vreme kada se na čelu Savezne vlade SFRJ nalazio Ante Marković prosečna plata bila je hiljadu nemačkih maraka, pao je Berlinski zid, ondašnjoj državi nudio se ubrzani put u Evropsku zajednicu… I pripreme za obnovljenu „Čivijadu“ bile su ozbiljne i dugotrajne, a organizatori Turistička organizacija Šapca i „Glas Podrinja“. Štamparija „Dragan Srnić“ nije mogla da naštampa dovoljno čivijačke monete i pasoša kolika je bila potražnja.
Dovoljno je reći da je bila organizovana nagradna igra gde je u prepunoj hali „Zorka“ za nagradu dodeljen „jugo“, a „Glas Podrinja“ od dobiti kupio je dve „zastave 101“. Štampano je i zabranjeno izdanje „Čivije“. „Čivijada“je oranizovana na pet scena sa masovnom posetom, a predsednik Čivijaške republike bio je Dušan Kovačević…
Nažalost, sledeće godine otpočeli su ratovi, a mrtvački kovčezi počeli su da stižu sa ratišta u Šabac…
Za ovu „Čivijadu“ predviđena su dva dana, a nekako u senci „Čivijaškog karnevala“, a svakako i čuvenog Šabačkog vašara, koji je već počeo, a sve će se to završiti na Malu Gospojinu.
Ono što upada u oči da je Šabac već duže vreme zarobljeni grad, da u njemu vlada naprednjačka obesnost i nesposobnost. Dovoljno je samo podsetiti šta je to urađeno Šabačkom pozorištu, da najznačajnija i najdugovečnija kulturna institucija, praktično je zatvoreno već dve godine. Odlukom upravnice Aleksandre Delić, bez ikakve suvislosti i odgovornosti, pozorištu sa tradicijom od 1840. godine: onemogućen je rad gotovo čitavom ansamblu otkazima i brutalnim zabranama; ukinut jedinstveni festival „Pozorišno proleće“ sa najboljim predstavama u toku kalendarske godine; dovođene su neke tezgaroške predstave, a najnovije – da se čak 15 predstava skida sa repertora.
Sramotno, za pozorište koje je imalo i pet igrajućih dana u nedelji, gde su predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu po pravilu bile rasprodate, gde je, na primer, predstava „Perikle“ Viljema Šekspira osvojila čak 15 nagrada na međunarodnim i domaćim festivalima…
Za „Čivijadu“ Pozorište je nezaobilazno uporište, a kada je ono zabranjeno onda ni ta „Čivijada“ nije mesto za iskazivanje slobode duha, humora i satire. Podsećanja radi, i nekadašnji Dom omladine, gde je i rođena „Čivijada“ i niz drugih gradskih manifestacija, a sada Kulturni centar, nije mesto slobode. Tako nije dozvoljena promocija knjige Hanibala Kovača, a ko zna i kojih drugih autora iz kulture i umetnosti. Bez toga ovaj grad nije više isti.
Dragan Eraković
