Kako se troše narodne pare?!
Najvažniji zakon svake vlade, onaj o budžetu, ovde u Srbiji već godinama prolazi bez njegove završne kontrole, a posle je već kasno pričati o pomašajima i zloupotrebama. Štaviše budžet za narednu godinu donosi se u kolopletu još 59 tačaka dnevnog reda u Skupštini Srbije, što je pravi galimatijas bez kraja i početka.
Tako je za narednu godinu planiran budžet od oko dve hiljade milijardi dinara, što je manje od 20 milijardi evra, dok je ukupan BDP planiran na oko 72 milijarde evra. Plate u javnom sektoru biće veće za deset odsto, penzije za oko 15 dsto, ali inflacija je već „pojela“ ova povećanja s obzirom da je bila oko 13 odsto.
Najporaznije što je hrana najviše poskupela, od 20 do 50 odsto. S druge strane za poljoprivredu nema većih izdvajanja, a gle čuda Srbija je prinuđena da uvozi i svinjsko meso, i još neke potrepštine, što je nezamislivo po tradiciji od kneza Miloša.
Takođe, umesto da se favorizuje prosveta i nauka, jer to omogućava društveni razvoj, a, nažalost, sve više mladih i obrazovaih odlazi iz Srbije, prošle godine čak više od 50.000.
Istina za kapitalne investicije planirano je 600 milijardi dinara, ali se, na primer, auto putevi grade po dva- tri puta većoj ceni od onih tržišnih na Zapadu. Takođe, sporna su ogromna ulaganja u Nacionalni stadion i EKSPO, ukupno oko milijardu evra, i to po leks specijalisu, dakle bez tendera, po slobodnoj pogodbi. To znači da se sklapaju poslovi bez uvida javnosti i računice, a neko će tu debelo da skine kajmak, uostalom vidi se to po enormnom bogaćenju privatnih firmi u poslovima sa državom, na primer Zvonka Veselinovića, ali sada bez Milana Radoičića, ili „Milenijum tima“.
Planiran je rast BDP od 3,5 odsto, što jeste značajno, ali beznačajno u odnosu na zemlje Srednje Evrope. Primera radi Češka je imala sličan BDP sa Srbijom, pre pada Berlinskog zida, a sada Češka ima BDP od 240 milijardi evra, i da bi se stigla potrebno je da BDP raste vrlo visoko, do deset odsto, i to barem desetak godina. Ovako bi to trajalo barem 50 godina da se stigne Češka, Slovačka, Slovenija…
O računu bez krčmara govori i to što je potrebno novo zaduženje od 6,5 milijardi evra, od čega 4,8 milijardi za refinansiranje starog duga. A već sada kamate za kredite idu i do osam odsto.
Ekonomski tigar je samo na rečima, potrebno je malo ugledanja na druge, bogatije zemlje. Tu se štedi na svakom koraku, ulaže u nauku i obrazovanje, savremene tehnologije… A predstavnici države itekako su na udaru javnosti, mada se podrazumeva i moralni stav prema novcu građana.
Ne tako davno švedska ministarka podnela je ostavku samo zato što je pomešala bankovne kartice kada je kupovala privatni poklon. Ili, kako se priča, Švedska ima samo deset automobila u državnom vlasništvu, ali zato ima Volvo i SAAB. Nije to demagogija, već način života.
Dragan Eraković