Koga još zanima prosveta, kada drage mi frizerke i kuvari, sa mnogo manje škole, zarađuju više od onih najškolovanijih a novac je postao najvažniji kriterijum nečije vrednosti. Pobede li studenti, oćekujemo da reše i probleme struka kojima pripadamo.Tu je i prosveta.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Naravno, ima i onih koji znanje smatraju vrednim, samim po sebi. B.B.King, kralj bluza, ušao je u Rokenrol kuću slavnih kao pevač, gitarista i tekstopisac. Smatra se jednim od najvećih gitarista svih vremena. Pre uspešne muzičke karijere radio je na plantaži pamuka. O sticanju znanja ovako je govorio: “Lepa stvar u vezi sa znanjem je da niko ne može da ti ga oduzme.”
Vratimo se naslovu. Alarmantno, plate prosvetnih radnika u Srbiji niže su od republičkog proseka. U osnovnim i srednjim školama ima oko 100.000 prosvetnih radnika. Učenika je oko 770.000. Njihovih roditelja ili staratelja, barem deset puta više od broja prosvetara. Ukupno, nešto manje od trećine stanovnika Srbije trebalo bi da je neposredno zainteresovano za temu u naslovu. Kada bi se svi oni zdušno založili za bolju školu, ona bi to izvesno i bila. Ali očigledno nije tako. U prvoj trećini ove trojke (prosvetari, učenici, roditelji ili staratelji) dosta je onih koji ne žive od plate, no od dodatne delatnosti, ili primanja bračnog druga. Takođe, ima i onih koji se na poslu minimalno angažuju, pa je ovom platom njihov radni sat čak i precenjen. Oni koji se maksimalno zalažu i žive samo od plate su trenutnim primanjima poniženi i poraženi. Očigledno da o njima niko ne brine. Ni učenici i roditelji ili staratelji, ni društvo u celini. Posledice su vidljive i katastrofalne. Apsurdno, svim akterima ove priče najčešće se čini da je za postojeće stanje kriv neko drugi, kao i da bi trebalo da ga promeni neko drugi, samo ne oni. Gde je rešenje, teško je reći. Činjenica je da navedena trećina Srbije po tom pitanju ćuti, čekajući valjda da rešenje “padne sa neba”. Ali to se neće dogoditi.
Srbija je sa svojim procentom izdvajanja za obrazovanje ispod proseka EU ( u Srbiji 3,5% ,a u zemljama EU 5.5%), a i ispod nivoa potrebnog za značajniji iskorak u kvalitetu nastave. Takođe, važno je napomenuti da od izdvojenih sredstava na lične dohotke ide oko 90%, čime ostaje nedovoljno novca za sveostalo što valjana škola podrazumeva.
Naravno da veća izdvajanja za obrazovanje nisu garant kvalitetnije nastave, ali su svakako potreban uslov. Nakon povećanja sredstava izdvojenih za obrazovanje morali bi se pronaći modeli njihovog najboljeg iskorišćenja. Bolja škola iznedrila bi bolje stručnjake u svim oblastima, što bi svakako trebalo da je jedan od ciljeva društva u kome živimo. Za sada očigledno nije tako.
Literarni kutak
Tišine
Pesmu o poljupcu koji se ipak nije desio, koga nema, napisaće jutro u proleće, tople kiše, tišine i miris bagrema.
Trag
Neprimetno je spustila ruku na njegovu, slučajni prolaznik već je bio daleko, a malena senica trag potpune tišine.
Trajanje
Zaputim se i muziku srca ponovo osetim, dok u meni nebo svečano ćuti, svejedno da li se jutro rumeni ili to sija daleki mesec, žuti.
