Kad lopovi marširaju (2)
Nedavna rasprava u Skupštini Srbije pokazala je koliko je predsednik države Aleksandar Vučić osetljiv na pominjanje raznih malverzacija. Nikome od predstavnika opozicije nije ostao dužan, koristeći se, naravno, pomoći BIE, što nije nadležnost ove institucije. U svemu ovome zaboravilo se kolika je bila njegova uloga u devedesetim godinama, a naravno i šta je uradio tokom ovih deset godina na vlasti, do koje su došli na krilima “borbe protiv korupcije i kriminala“. No, po onoj staroj mantri „dršte lopova“, izgleda da za svo zlo i bedu ovog društva krivicu snosi neko drugi, pre svega „oni žuti“. Primera radi pre dve godine je Vučić za bivšeg gradonačelnika Šapca Nebojšu Zelenovića izjavio „da ima više krivičnih prijava, nego što je on pojeo supe“. Poređenje jeste plastično, ali po uobičajenoj praksi Vučić nikad ne odgovara pred sudom za svoje uvrede i laži. Podećanja radi Zelenović je dva puta oslobađan krivice pred Opštinskim sudom o navodnoj zloupotrebi 500 miliona dinara iz budžeta. Čak je i DRI konstatovala da ovim budžet nije oštećen, a to je bilo prenamena sredstava. Ali, tu je bio i pritisak na Opštinski sud, pa posle i na Okružni, naravno od strane naprednjačkih perjanica, da bi se okončalo zastarevanjem postupka pred Apelacionim sudom. I za ovo vreme, a to je dugih deset godina, ne može se naprednjačka vlast pohvaliti uspešnošću borbe protiv kriminala, šta više debelo je ogrezla u kriminal. Rečit primer hapšenje i tamničenje Miroslava Miškovića. Nije mu dokazana krivica, a tek će država da plati penale. S druge strane u neslućene visine su dignuti prihodi naprednjaka i njihovih saradnika. Tako da, na primer, većinu velikih poslova sa državom drži Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, a imaju dosijee; ovaj prvi vozi blindirani „mercedes“ na kome bi mu pozavideli predsednici bogatih država, ovaj drugi je i politički faktor, potpredsednik Srpske liste, i označen je na američkoj crnoj listi. Naglo se zaćutalo o bogatstvu Slaviše Kokeze, bivšeg predsednika FSS, kako se ispostavilo o urnebesnoj zaradi od nekoliko stotina miliona evra, što baca u zasenak i Đilasovih 619 miliona evra. Doduše, ovaj drugi je kapital stekao u inostranstvu, a Kokeza tek onda, kao iz vica da „džentlmeni ne pokazuju karte u pokeru“. Ne zapita se predsednik otkuda to, da po navodima štampe, njegov bliski saradnik, sada ministar vojni dr Nebojša Stefanović, živi u kući na Bežaniji od tri miliona evra i vozi „mercedes od 250.000 evra, a bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović ima luksuzno opremljen stan od 150 kvadrata i vozi opet neki skromni auto, tipa “porše“. A to su državni službenici u tridesetim godinama života, sa platom od nešto većim od hiljadu evra, i koji bi po vokaciji trebali da budu brana kriminalu. I moglo bi se još mnogo toga nabrojati, ali najviše je sporno što ne reaguje, pre svega, državna tužiteljka Zagorka Dolovac, po predeočenim osnovama za kriminalne radnje. Uz to, ne reaguje nadležna Agencija za borbu protiv korupcije, a simtomatično da je vodi čovek koji je uplatio 40.000 dinara za kampanju Aleksandra Vučića. Takođe, nezamislivo je da u svemu ne reaguje ni Poreska uprava, jer po svim parametrima dužna je da svakom, pogotovu onima koji debelo „iskaču“, proveri prihode i način života. Govorilo se o Zakonu o poreklu imovine, što jeste važno, ali sve to mogla je da završi i Poreska uprava. No, i ona se uplela nečinjenjem u koloplet opšte pljačke, trgovine uticajem a i nekim drugim nezakonitim poslovima. Istina da dolaze upozorenja od Evropske unije, čak je u poslednjem obraćanju navedeno da korupcija potiče od vrha. Međutim, pravog odgovora odgovorne države nema, jer su na njenom čelu nedgovorni a alavi i kriminalu skloni visoki njeni službenioci. A radi se o velikom kolaču, od nekoliko milijardi evra, počev od javnih nabavki u kojima učestvuje u ogromnom procentu jedan ponuđač, do onih kreditnih aranžmana i poslovima bez tendera.
Dragan Eraković