Planina Bobija, skriveni dragulj Azbukovice, danas stoji bez pravnog statusa zaštićenog područja, iako ispunjava sve uslove da postane Predeo izuzetnih odlika.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Šta to znači? Bobija nije divljina bez ljudi. To je živi, oblikovani pejzaž: sela Gornji i Donji Savkovići, Gornje Košlje, meštani koji kajmak i sir prave vekovima istom tehnologijom, voćnjaci šljiva i malinjaci, pašnjaci koji hrane stoku i ljude. A istovremeno tu su i kanjoni Trešnjice, Tribuće i Sušice, stanište beloglavog supa, preko sto hladnih izvora planinske vode među kojima je čuvena Dobra voda.
Upravo taj sklad čoveka i prirode je ono što kategorija PIO prepoznaje i štiti. Ali za razliku od strogog rezervata, ovde se ne isključuje život, nego se usmerava ka održivosti.
Zašto je to hitno? Zato što bez formalnog statusa zaštite, Bobija ostaje ranjiva na upravo ono što joj preti danas: nesanirano rudno jalovište barita koje truje potoke teškim metalima, i novi talas stranih kompanija koje najavljuju istraživačke radove na ovom području.
Proglašenje PIO ne bi sprečilo život na planini. Naprotiv, dalo bi mu pravni okvir i zaštitu. Omogućilo bi kontrolisan razvoj turizma, planinarenja i trekinga, uz obavezu da svaki budući zahvat, rudarski ili infrastrukturni, prođe kroz akt o uslovima zaštite prirode.
Bobija je čekala dovoljno dugo. Vreme je da dobije status koji zaslužuje.
Jovica Radović
