Ne razumemo se baš svi u ekonomiju, ali zato barem znamo osnovne matematičke operacije. Ponekad je i to sasvim dovoljno.
Plata profesora u srednjoj školi, preračunata u evre, godinama nije bila veća od 500. Ako je ta plata danas oko 120 000 dinara, podeljeno sa 500, je 240. Jedan evro za dvesta četrdeset dinara. To bi bio mogući realan kurs po kojem kupujemo evro, na osnovu plate.
Na primeru bilo kog proizvoda i njegovih nekadašnjih i današnje cene, situacija je slična. Evo jednog, slučajno izabranog. Prošlih vremena, uvek se rado sećamo. Posle svega što mi se u toku dana izdešavalo voleo sam ponekad da svratim u kafić na hladno pivo. Jedno, od 0,3. Tuborg nije koštao više od jednog evra. Danas ga u šabačkim restoranima i kafićima nećete popiti ni za 240 dinara, a kamoli za „stabilnih“ manje od 120, koliko je važeći kurs.
Dakle, uzimajući kao reper, svejedno, svoju platu, Tuborg pivo ili nešto sasvim treće, mnogo važnije, dobijamo da je sadašnji kurs evra prilično nerealan. Siguran sam da svaki čitalac na ovu temu ima i neki svoj primer, kojim će dobiti realniji odnos dinara i evra, znatno različit od važećeg. Ostavimo ekonomskim stručnjacima da kažu poslednju reč.
Stalno nam se priča o skorim povećanim penzijama od 1000 evra i platama od 2000, kao i stabilnom kursu dinara. Prepolovimo li ta prazna obećanja, po kursu sa početka prosečna penzija od samo 500 evra iznosila bi 120 000 dinara, a plata od 1000 evra čak velikih 240 000 dinara. Šta dobijamo u evrima ako obećane penzije i plate raćunamo po kursu koji bi ozvaničili ozbiljni ekonomski stručnjaci videćemo valjda jednog dana. Ovo što danas slušamo je bajka.
Napustimo surovi svet novca i tržišta. Za promenu pređimo bar na samo nekoliko minuta u udobniji , prijatniji i mekši, literarni kutak, da bismo skupili energiju i opstali u svemu što nam se dešava.
Pesma
Napišem li pesmu rečima kiše, slovima talasa, maštom oblaka; tišinom ljubavi, belinom snegova; strpljenjem alasa, mirisom sunčanih bregova, jedinom željom da si samo njegova; napišem li, tvoja je.
Nestvarno
Nebo je nestvarno plavo i njihova cela vasiona.Dugokosi mladić naručuje viski sa puno leda. Visoko je uzletelo jato belih, nemirnih ptica. A ona, ona ga neprimetno zaljubljeno gleda.
Nikada
Nikada nećemo prestati da verujemo malenim lastama, dragim uspomenama, bajkama, tek zaspalim šarenim snovima, prvim slikovnicama. U magli dalekim obalama, mornarima, mirnim osmesima.
Tišinu stihova da poklanjamo jutrima, hodamo istim stazama, tugujemo istim suzama, ljubimo se pogledima, nećemo nikada.
