(„Po Branku“: „Znam ja nas, j… ti nas“!)
A, zakleo bih se do pre nekoliko godina da poznajem svoj narod, i da je on kao i svaki drugi narod, sa vrlinama i manama. No, zadnje dve godine me uveravaju u nešto drugo – da sam „antropološko-sociološka“ neznalica u vezi sopstvenog naroda. O čemu je reč!
Ima „mesta“ gde ni po koji cenu ne smete dirati: ljudski život, nečije zdravlje i naravno, ne dirati i ono što je „opšta“ dragocenost društva – njegov kreativni, stvaralački, intelektualni potencijal sačinjen od pojedinaca i grupa koji pokreće društvo na razvitak, progres i stvara njegov kulturni pečat. Doduše, izopačeni politički poreci ne prezaju da i to oskrnave ali, smatrao sam da se mi ipak nismo toliko udaljili od ljudskosti. Mislio sam da se u to ne sme dirati, pa makar da se i potučemo oko političke vlasti jer mladost, inteligencija, univerziteti – ne smeju biti predmet napada „do istrebljenja“. Bilo je istorijskih trenutaka u ovom društvu kad se i na to „udaralo“, recimo u vreme Drugog svetskog rata ali, to su bila davna vremena. Rekli bi smo da nema pomisli da se danas dirne u najbolje univerzitete u ovom društvu: da se oni blate sa najviših političkih pozicija, neljudski progone njihovi profesori i čelni ljudi, studenti etiketiraju sa „ološ“, „izdajnici“ „plaćenici“, „talibani“… Pa, to danas u Evropi može samo Srbija! Ni na kraj pameti mi nije bilo da se toliko energije i besa može izliti na populaciju od koje ovo društvo ima samo korist i u krajnjem, bez tog društvenog sloja ono će i nestati, tako je to bilo kroz istoriju na nekim drugim prostorima!
I evo, udružio se sav društveni „krem“ da da doprinos diskreditaciji umnih ljudi i onih koji će uskoro postati centralni stub njegovog postojanja: bezbrojan je – odakle sve ne puzi i gmiže. Zlim jezikom palacaju i oni koji su na tim univerzitetima i diplome stekli i postali uticajni članovi ovog društva. Sve je premreženo mržnjom i klevetom usmerenom ka univerzitima i njegovim profesorima „blokaderima“ i baš u jeku odijuma besa i mržnje – šok! Prema međunarodnim izveštajima, beogradski univerzitet još se bolje kotirao u protekloj godini na svetskoj univerzitetskoj listi (rektore, rektore!), a navala za upis na neki od fakulteta BU, ogromna je! Što bi klinci rekli, „džaba ste krečili“.
A, sada da vidimo ko su „dobri ljudi“. Odakle među nama toliko ološa, gnusobe i „podguznih muva“: vučevića, vučićevića, sarapa, žeksova, ivica, ana, pilja, krleta, fokusa, kajteza, vuletića, glišića, drecuna, rističevića, petričkovića, gašića, malih, bratina, bokana, labana, zavetnica, vladika i patrijarha, pevaljki-poleguša, jovana, selakovića, zorana, šešelja, zlatibora, „TV-riba za kintu“, macuta, k….a-palaca, petronijevića, istoričara i advokata nacoša-propagandista, ratnih zločinaca, običnog sveta koji blati najsjajniji deo ovog društva. Odakle toliki osvetnički bes u etičkim i estetskim patuljcima da bi mogli izgovoriti gnusne reči čak i protiv svoje dece, unuka, mladih komšija nosilaca najsjajnijih odličja sa olimpijada znanja i sporta….
To je ipak dugovremena društvena patologija dobro isplanirana i odnegovana, zalivana mržnjom i zločinom najpre usmerenim ka negdašnjim sunarodnicima a kad su nas napustili zato što smo ovakvi (na „rastanku“ smo ih se baš naubijali, popalili, opljačkali od „Triglava do Đevđelije“ da bi smo sada imali čime da se „ponosimo“ sa cirka, 700 godina zbirne robije i pet-šest doživotnih robija), ona je ostala da je „podelimo“ među sobom u našem „tamnom vilajetu“.
Ostali smo u „predistoriji“: ništa nismo naučili ni raspravili iz prošlosti, nove putokaze nismo postavili, sa komšijama se nismo izmirili. E, zato smo ovakvi: ogrezli u mržnji, zavidljivi, pakosni, opasni po sebe i druge; pred ogledalo ne stajemo pa ne vidimo da smo razobručeni i etički „sakati“! Da, to je naš „feler“ dugotrajno i sistematski negovan od ljudi koji u srcima nose ideologiju propadanja i mržnje. A vreme je takvo da, zahvaljujući upravo njima, ono najpokvarenije u čoveku dobije prostor da se prolije po biću koje eto, njima nije po volji jer misli i stvara na drugačiji način. I zato su oni sa bogatijim habitusom od mog, mogli davno izreći istinu kroz jednu psovku koju sam stavio u naslov.
Ipak, tebi Aco hvala što si dao priliku i otvorio prostor da se „svakoj zverki pokaže trag“ i da se uverimo da je nesrazmerno mnogo ljudskog šljama na ovako malobrojnu populaciju. I, drži i dalje ovo pleme što dalje od istine i znanja jer je to vekovna dobitna kombinacija u našoj zatucanoj klerikalnoj nacoškoj baruštini. A, vi mladi, pametni i moralni ljudi – pamtite! No, to neće biti dovoljno ako ne ostanete dosledni i nepokolebljivi u nameri da temeljno promenite društvo. I, prvo menjajte udžbenike istorije: brišite Ćosićevu, Bećkovićevu, Ekmečićevu, Krestićevu, Nikolajevu… ideologiju smrti i propadanja, unesite u njih istinu jer je to jedini način da iskoračimo iz živog blata. Nemojte biti u zabludi da će biti lako: neljudskost naspram koje stojite ima bezbroj lica i spremna je na sve. Nije sa usana velikog Branka Ćopića tek tako skliznulo, „znam ja nas, j..o ti nas!
U Šapcu, 31. jula 2026.
Autor: dr Zoran Todorović, profesor
