Popust015

Zdrav voćni sok od aronije postao brend Male Vranjske

0

Željko Dimitrić, medicinski tehničar u voćarskoj proizvodnji

Planirao je da živi i radi u inostranstvu, ali je sticajem okolnosti ipak ostao u Srbiji i samim tim opredelio se za više poslova, kako bi svojoj porodici obezbedio pristojan život. Osmogodišnji staž u šabačkoj Službi hitne pomoći Željko Dimitrić, rodom iz Male Vranjske, upotpunio je četvorogodišnjim u uzgajanju aronije na imanju površine 70 ari u rodnom selu. Roditelji su nekada obimnu stočarsku sveli na proizvodnju za sopstvene potrebe, dve sestre su se udale, te se posao sa ovom lekovitom voćkom činio kao dobar izbor, jer nije iziskivao previše vremena i celodnevnu posvećenost, koju, zbog drugih poslovnih obaveza, nije mogao da obezbedi. Krajem decembra 2013. godine posadio je 1.400 stabala, a razlog za svoj izbor pronašao je i u ceni.

-Oduvek sam želeo da se razlikujem i ne povodim za većinom ljudi. Kada bi svi sadili aroniju, ja bih verovatno sejao kukuruz. Osim toga, cena je nekada bila i više nego dobra, dostizala je i do hiljadu dinara za kilogram, a sada je, nažalost, znatno niža. Čuo sam da iz Poljske može da se uveze „na noge“ po ceni od 150 dinara po kilogramu. Ne kažem da je realno da bude hiljadu dinara, ali je 100 dinara smešno. Aronija je toliko zdrava voćka da u tom pogledu ne mogu da joj pariraju malina ili borovnica- kaže Dimitrić i dodaje da svoju proizvodnju slobodno može nazvati organskom, iako zvaničan sertifikat ne poseduje, budući da zasad aronije ne tretira nikakvim hemijskim preparatima, a trava se manuelno suzbija.

Kako navodi, lako je proverljivo da li je neko voće tretirano. Dovoljno je da se uđe u parcelu i, ukoliko je trava požutela, to je znak da je prskana totalom ili nedozvoljenim sredstvima. On je prošle godine koristio organski stajnjak, a ove je počeo sa primenom mikrobioloških đubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji, poput slavola.

-Znam da mogu da uberem bilo koju biljku i dam je svom detetu i ostalim članovima porodice. Ljudi znaju kakav sam, veruju mi, jer se dobar glas daleko čuje, a svako ko je kupovao od mene ili sarađivao sa mnom može to da potvrdi. Koliko god proizvedem, ne brinem se, znam da ću tu količinu prodati, pošto kupci prepoznaju kvalitet i mnogi me zovu, jer ne žele da uzimaju od drugih, već čekaju moju aroniju. Dosadašnje iskustvo u trgovini mi govori da, ukoliko si pošten u svom poslu i imaš kvalitetnu robu, ne treba da strahuješ da neće biti kupaca- iskren je Dimitrić.

Problema, međutim, ima, a njihovo rešavanje nije u moći proizvođača. Osim niske otkupne cene, upozorava da je na tržištu preporučljiv dodatan oprez prilikom kupovine sadnog materijala i sistema za navodnjavanje, kako bi za cenu koju plati kupac dobio odgovarajući kvalitet. Budući da aroniju ne plasira u sirovom stanju, već flaširanu, kao sok, ima mašine za mlevenje, ceđenje i pasterizaciju. Prošle godine spakovao je 200 flaša, prosečne cene 500 dinara. Sok je 100 posto ceđeno voće, bez dodataka vode, šećera, konzervansa, a uz čuvanje na adekvatnoj temperaturi može dugo da stoji. Prodaje ga direktno kupcima koji ga već dobro poznaju, ili plasira prodavnicama zdrave hrane, piljarnicama… Od 100 kilograma ploda dobije se desetak kilograma suve materije, koja se koristi kao čaj, ili u obliku praha, kao dodatak jelima, musliju i slično. Razmišlja da u perspektivi suši aroniju i plasira je prelivenu čokoladom.

Pozdravlja ideju o formiranju socijalnog preduzeća „Agro Iris“ i proizvode brenda „ZaDruga“ ocenjuje kao kvalitetne, te smatra da je udruživanje dobar put da proizvođači obezbede bolju cenu i plasman svojih proizvoda.

-Iako u našem kraju nema mnogo proizvođača aronije, kada bismo nastupili jedinstveno, mislim da bismo mogli da obezbedimo bolji plasman na tržištu. Naravno, treba biti realan i ne očekivati da na 20- 30 ari zaradiš dovoljno novca da kupiš svake godine auto. Uz regulisan i siguran otkupni centar, ni cena od 1-2 evra ne bi bila problem. Dobro je što se u gradu često održavaju sajmovi prodajnog karaktera, kao i što smo dobili Organsku pijacu- podvlači Željko, koji planira da svoju aroniju brendira i tako učini još vidljivijom na tržištu.

U tom cilju, nabaviće reklamne majice i magnete za auto. Istovremeno, o proširenju proizvodnje za sada ne razmišlja, već mu je ideja da još sadi, ali borovnicu. Priznaje da je do sada u opremanje i sadnju uložio ukupno 10 hiljada evra, te da je, umesto dodatnog, posao sa aronijom još uvek izdatak. Veruje da bi se situacija popravila kada bi proizvodnja bila veća, a prodaja sigurnija. Nema iluzija o zagarantovanoj ceni proizvoda na tržištu, jer, kako kaže, toga nigde ni u Evropi, kao ni u svetu, nema.

Dragana Dimitrijević

Leave A Reply