U kakvoj zemlji hoćemo da živimo?

0

UŠLI SMO U PREDIZBORNU GODINU – GODINU U KOJOJ ĆEMO MORATI DA ODLUČIMO:

Kakva će biti sudbina Republike Srbije, i kakav će nam život u njoj biti,  zavisi isključivo od nas, običnih građana, i naše spremnosti da na pravi način sagledamo ljude i događaje koji su, u poslednjih trideset godina, prodefilovali kroz naše živote i doprineli da živimo u jedinoj evropskoj zemlji nedostojnoj za čoveka u 21. veku. Ušli smo u predizbornu godini i na stolu su nam skoro sve opcije. Međutim, na predstojećim izborima, ma kako to izgledalo, nećemo glasti ni za partije ni za lidere i vođe već za Srbiju i zato će nam odgovornost biti mnogo veća. Glasaćemo za zemlju u kojoj ćemo živeti ostatak života ali i za zemlju u kojoj bi trebala da žive (ili iz nje pobegnu) i naša pokolenja.

Imamo tri izbora:

Nušićevska Srbija

  1. Da naziv „Republika Srbija“ promenimo u „Nušićevska Srbija“ i da na taj način legalizujemo kome(n)dijaše koji su se „proslavili“ za sve ove godine našeg političkog, društvenog, moralnog, kulturnog, obrazovnog i materijalnog posrnuća i sunovrata. Jer, u Nušićevskoj Srbiji „svaka stvar je postavljena na svoje mesto“. I „Vlast“, i „Narodni poslanik“, i „Protekcija“, i „Gospođa ministarka“, i „Svet“, i „Mister Dolar“, i „Sumnjivo lice“, i „Dr.“, i „Pokojnik“, i „Ožalošćena porodica“, i „Običan čovek“, i „Ne(bi) očajava(li)jte nikad!“ a i na „Put oko sveta“, mogli bi da idemo – kad „dobijemo nagradu na državnoj lutriji“.

Kako su u toj „Nušićevskoj Srbiji“ „glavne“ uloge odavno podeljene i imaju trajan mandat mi „obični“ ljudi moramo se zadovoljiti ulogama statista i pukih posmatrača. Ali to nam, verujem, neće biti problem jer smo se u toj ulozi nalazili i do sada i sa tom smo se ulogom saživeli. Eventualno neko može da postane „Pera pisar iz administrativnog odeljenja“. A oni malo „sposobniji“, kao, recimo, gospodin Ninković, mogli bi da dobiju i neku „klasu“. I opet svima lepo. I nadasve zabavno.

 

Mitingaška Srbija

  1. Drugi izbor bi bio da naziv „Republika Srbija“ zamenimo nekim modernim i savremenim nazivom kao „Mitingaška Srbija“. Jer, očito, da će nam sa ovim odnosom snaga na političkoj sceni ovo biti duga, duga i „svetla“ budućnost. Trideset godina „mitingovanja“ u Srbiji, od čuvene „jogurt revolucije“ pa do dana današnjeg su ozbiljna preporuka da se Srbija nazove baš tim imenom – „Mitingaška“. A akteri su, uglavno, isti. Samo nekad „gore“ nekad „dole“ i običan narod – kao dekor.

Trideset godina na političkoj sceni Srbije su isti ili skoro isti ljudi (dok ih smrt ne rastavi). Do duše nekad u vlasti, nekad u opoziciji a, uglavno, u kolaliciji. Rezultat njihovog delovanja je, nažalost, veliko lično bogaćenje, svih onih koji su se nekakve vlasti i u tragovima dokopali, pljačkanje zemlje i siromašenje naroda i Srbije. I njima, i onima u vlasti i onima u takozvanoj opoziciji, je dobro. Očito da između njih postoji „džentlmenski“ dogovor (tajna veza) da jedni druge ne diraju i ne sankcionišu (osim verbalno) ma šta da su radili i koliko da su se o zakone (šta to beše?) ogrešili. Jedina razlika je u tome što „šut rogatom“ ne može u potpunosti da veruje. E, zato je u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, teško šta promeniti. Jer, sva politička borba, za našu bolju i svetliju budućnost, svodi sa na to ko će kome „progledati kroz prste“ i „oprostiti“. Naravno, mnogo je bolje kad si na vlasti pa imaš priliku da „opraštaš“ nego kad si u opoziciji pa strepiš da li će se oni koji su na vlasti držati dogovora i opraštati sve pljačke i nedela koja si, dok si ti bio na vlasti, činio.

Mitinzi su idealno sredstvo da jedni druge drže pod „pritiskom“ ali i da i jedni i drugi ostaju u „igri prestola“. Zato smatram da je naziv „Mitingaška“ Srbija“ najdugoročniji i najprikladniji naziv za Srbiju. Predlažem da se, pred Ujedinjenim nacijama, pod hitno pokrene procedura za promenu naziva i da se umesto „Republika Srbija“ zovemo „Mitingaška Srbija“!

 

Republika Srbija

  1. Naravno, imamo mi i treći izbor. Onaj najteži. Da Republika Srbija bude normalna država. Da se poštuju odredbe Ustava prema kome je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Da Republika Srbija funkcioniše u okviru parlamentarne demokratije, tačnije kao parlamentarna republika. Da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Da je sudska vlast nezavisna. Da se Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koja je zadužena za prikupljanje i analizu informacija od značaja za bezbednost Srbije (organizovani kriminal, terorizam,…) bavi tim poslom a ne kontrolom „unutrašnjih“ neprijatelja. Da vojska bude poštovana i da mediji budu nezavisni i profesionalni.

Naravoučenije

Auuuuu, šta napričah. Pa gde to ima? U Danskoj! Znam, rećićete mi da sam potpuno „prolupao“. Gore nego sam „Sultan“. Ali imam pravo da sanjam i da se nadam. Da sanjam Republiku Srbiju kao evropsku državu i da se nadam lustraciji i političara iz vlasti i političara iz opozicije. Jer, vreme je za neke nove ljude kao što su, recimo, profesor Miodrag Zec, akademik Dušan Teodorović, Branko Dragaš i još neko njima sličan. Uz podršku nekih mlađih političara kakav je i gradonačelnik Šapca.

Zanimljiv predlog ima jedan moj drug koji bi za predsednicu države izabrao Milku Forcan, nekada najmoćniju ženu Srbije. Eto, ne zam zašto ali slažem se sa njim.

Na predstojećim izborima glasaću za predlog broj 3!

A vi?

 

Facebook komentari

Leave A Reply