Sređivanje međuljudskih odnosa je prioritet

0

Direktorka Osnovne škole „Sveti Sava“ Katarina Tomić za „Podrinske“

Petonedeljni štrajk u šabačkoj Osnovnoj školi „Sveti Sava“, nakon velikog pritiska javnosti i medija, okončan je 19. januara razrešenjem dotadašnjeg vršioca dužnosti direktora Aleksandre Urošević i imenovanjem diplomiranog muzičkog pedagoga Katarine Tomić, koja se jedina i javila na konkurs za rukovodioca te obrazovne ustanove. Iza sebe ima 16 i po godina radnog staža, a u Šabac je došla nakon što je 13 godina u Muzičkoj školi „Vuk Karadžić“ u Loznici predavala solfeđo i teoriju muzike. U Subotici je prethodno radila dve godine i u Šapcu kao zamena u Muzičkoj i Školi primenjenih umetnosti. Predvoditi školu koju pohađa 63 učenika sa smetnjama u razvoju i kolektiv od 26 zaposlenih za Tomićevu je novo iskustvo, koje je došlo u pravom trenutku, kada je odlučila da je spremna da odgovori novim profesionalnim izazovima i napravi promenu u svojoj karijeri.

Kako ste reagovali kad su vam javili da ste ipak imenovani na mesto direktora i da je štrajk okončan?

Posle svega što se dešavalo, nisam verovala u takav ishod, mada sam jednim delom želela da verujem da će ipak da bude tako. S obzirom na to da sam jedini kandidat, bilo bi malo čudno da nisam izabrana od strane ministra na mesto direktora. S druge strane, drugačije je kad konkurišete, a drugačije kad vam neko kaže da ste izabrani, tog trenutka postanete svesni odgovornosti koju preuzimate. U školi u kojoj sam radila imala sam uspehe. Prošle godine u decembru dobila sam drugu i prvu republičku nagradu sa maksimalnim brojem bodova, imala sam četvoro nagrađenih učenika, od toga je jedna međunarodna nagrada, a moji đaci su na prijemnim ispitima imali maksimalan broj bodova. Bilo je teško posle tolikog i takvog rada ostaviti te đake. Istovremeno, ova deca su mnogo zahvalnija od druge dece, baš zbog svojih specifičnosti. Od vas na neki meni neobičan način zahtevaju mir, stabilnost, mnogo dece mi prilazi bez bilo kakvih problema, iako sam njima nepoznata osoba. Veoma često se desi da mi neko od njih, recimo, za vreme odmora priđe da me zagrli. Malo su nam deca danas za moj ukus isuviše emotivno samostalna, ali deca u ovoj školi nisu takva, ona traže toplinu, razumevanje, prihvatanje. Zbog toga mislim da su ipak posebna.

Šta ćete prvo preduzeti po dolasku na mesto direktora?

Prvo treba srediti međuljudske odnose. To je plan, a videćemo koliko ćemo u tome uspeti, jer mislim da nije baš tako jednostavno. Drugo, postoje tekući problemi od ranije, čije rešenje predstoji. Nadam se da ćemo jednog dana doći do nekih rešenja koja će ovu školu proširiti izvan postojećih kapaciteta.

Kako je vama izgledala tenzija koja je prethodila vašem konačnom izboru?

Budući da sam radila u drugoj školi, u drugom gradu, te da sam od prošlog ponedeljka na dužnosti, ne znam šta se konkretno dešavalo u školi. Znam da je bilo problema u kolektivu i da su tražili osobu sa strane koja bi mogla da ispuni zahteve konkursa. Meni je posle 17 godina rada u učionici trebala profesionalna promena i tu su nam se negde interesi poklopili. Situacija nije jednostavna, ni meni, zato što ne poznajem ljude, nije jednostavno ni zaposlenima, jer, posle svega što su prošli, sad treba na neki način da kanališu osećanja, da bih ja shvatila njihove prave potrebe. Uprkos tome, jako dobro funkcionišemo, a želim posebno da pohvalim pedagoga Jelenu Manjenčić, mladu osobu koja je izuzetno posvećena svom poslu.

Uprkos činjenici da je sve za vas novo i neočekivano, ipak ste se prijavili na konkurs očekujući takav ishod?

Nisam preterano razmišljala o tome, jer sam svoje radno mesto imala. Nametnuto je pitanje nekih zakonskih okvira koji su utvrđeni zakonom. Pretpostavljam da će se to i u interesu drugih ustanova rešiti. Sindikalci smatraju da su neke stvari poprilično nedefinisane, pa se ja nadam da će iz svega što se ovde desilo doći do nekih dobrih rešenja i za ostale ustanove, jer sve ustanove, makar u naredne dve godine, čekaju isti problemi, odnosno reizbori na mesta direktora. Koliko god njima bilo teško i cela situacija bila stresna za ovu školu, nadam se da će biti pomoć svim ostalim prosvetnim radnicima da se bar te pravne procedure i zakonski okviri negde raščiste i dovedu u normalu.

Kakvi su planovi za naredni period?

Ne bih govorila o tome dok ne steknem potpuni uvid u sve što je neophodno da znam o radu  škole, jer mislim da još uvek rano i da ne znam dovoljno da bih govorila o dugoročnim planovima. Podrazumeva se da imam razmišljanja i ideje koje u dogledno vreme želim da realizujem.

Dragana Dimitrijević

 

Facebook komentari

Leave A Reply