Specijalno vaspitanje

0

Postizborna groznica 26

 „Sve ih je upiso u kataloge male

Pa ih je prozivo, verujte bez šale“.

Čika Jova Zmaj

Učionica specijalnog odeljenja Pačje škole u glavnom gradu. Zvono označava početak časa. Razredni starešina Aca ulazi u učionicu, ljut i nakrivo nasađen. „Majo“, obrati se redaru (redaruši – politički korektno) „da ne pitam ko nije na času jer vidim ko jeste a to je bitno, jel’ tako. Tako je“. Maja ukeketila, nit’ govori nit’ romori. „Pa da odmah pređem na stvar“, ozbiljnim tonom poče svoj govor Razredni,“Zorana i Ivice – ustanite. Šta vas dvoje to radite, zaboga. Pravite cirkus od škole. U redu to što se samokandidujete za predsednika odeljenske zajednice ali tolike oštre reči, uvrede i slično to je nedopustivo. I šta si ti Zorana tačno rekla?“. „Ja sam, razredni, rekla ovom ovde Ivici da je poslednji čovek na svetu koji će odlučivati o tome ko će biti predsednik odeljenske zajednice našeg razreda. I da je debeo i smešan sa tim svojim koferčetom koji svuda sa sobom nosi.Eto“, u jednom dahu izgovori velika plava devojčica. „A ti Ivice, šta si ti rekao svojoj drugarici?“, upita razredni Aca malog debeljucu. „Ja sam, dragi i ljubljeni razredni, rekao da je Zorana malo više nego elegantno popunjena i prekoviše oblajhana i da je poslednja osoba na svetu za koju bih glasao za predsednika našeg razreda. Eto“, otpevuši Ivica, inače odličan đak od malih nogu. „Dobro“, namršti se razredni Aca, „ti ćeš Zorana da ideš u ćošak i da se tamo stidiš do kraja časa a ti Ivice u podrum da klečiš na kukuruzu dok ja ne kažem da je dosta. Jel’ jasno, sunce vam poljubim bezobrazno?!“. U razredu muk, čuje se samo neka muva-protuva kako zvrnda. Iznenada i bez najave iz magareće klupe oglasi se Toma – najgori od sve dece. „A ja, druže razredni, zašto ja ne mogu da se kandidujem za predsednika odeljenske zajednice što sam bio dosad?“. „Ti Tomo znaš da imaš dvojku iz vladanja i to na staklenim nogama pa je bolje da ne talasaš“, spuštenim tonom reče Aca.“Nego, kad smo već kod vladanja, Đuriću ti si zaslužio 25 prutom po golom dupetu. Ti ćeš meni da pričaš okolo kako nam iz ove kosovske Pačje škole postavljaju ultimatume i otimaju naše školsko igralište. A i ovaj naš veroučitelj Irinej što se kurči pa kaže da što je oteto silom, mora se silom i vratiti. Šta treba da radimo, da se bijemo kao nekad ili da razgovaramo, razgovaramo, razgovaramo dok sve ne izgubimo ali mirno i dostojanstveno? E, na to moj Marko nema odgovor. Posle časa kod mene u kabinet da ti ja objasnim neke stvari, jesi li me čuo Đuriću?“, sve ovo izgovori Razredni dok je ona muva i dalje zvrndala po učionici. „A ti, Petričiću što crtaš karikature mene po zidovima školskog vecea, da ti kažem da sam ja molio direktora da te ne izbace iz škole a ti pazi šta radiš. Stefanoviću, sunce moje, ti si mi odgovoran, kao moj ljubimac, da se počisti ona bagra što se u školskom dvorištu tuče, diluje drogu i viče „Vučiću – pederu!“ i molim te objavi to na svom fejbuk profilu i snimi selfi ali sa onom tvojom facom kao da ozbiljno misliš ono što govoriš“, izrecitova Aca pa nastavi :“A što se tiče izbora za predsednika odeljenske zajednice koliko ja vidim imamo bar dva pobednika, jedan je dobri i pošteni Saša Janković (obraća se direktno – „ali si mnogo nestašan dečače“) a drugi je Vuk Jeremić, najbolji đak naše škole, koji je često odsutan sa časova jerbo mnogo putuje po svetu i učestvuje u raznoraznim međunarodnim takmičenjima, a moje je da se odlučim, a vi znate deco da ja o svemu odlučujem, koga od njih dvojice da podržim a obojica su već pobedili jer imaju ogromnu podršku učenika i nastavnog osoblja. He, he, šta ste se prepali, pa to se čika Aca samo malo šali. Kao i obično. Nemojte da budete kao moji profesori kod kojih sam dobijao desetke pa da sve bukvalno shvatate, oni pojma nemaju, ništa ne razumeju, pričaju gluposti da sam ja negde nešto potpisao pa smo izgubili onoliku školsku imovinu i još štošta. Mi, deco, idemo u Evropu po svaku cenu, to je naš cilj i za to ćemo se boriti ne tako što ćemo pokazivati mišiće već da se znanjem, odgovornošću i pameću borimo. Sada smo dovedeni u situaciju da se branimo sa četiri noge ali ja nisam cirkuski razredni starešina i meni ne treba da urličem ovde u razredu i po televizijama da sam najbolji i nosim našu školsku zastavu svuda sa sobom. Vi to svi znate i nadam se da svi vi jednoglasno mislite ono što ja mislim. A sada da vidimo kako ste uradili domaće zadatke. Vulin, srećice, ti prvi pa onda redom“, završi izlaganje razredni Aca.

I na kraju, opet Zmaj : „Učio ih, učio, od srede do petka, al’ se nisu odmakli dalje od početka. Ništa više ne nauči pačurlija ta, nego što je i pre znala : GA- GA- GA“.

Piše Dragan Karalazić

Leave A Reply