Snovi se ostvaruju ako u njih čvrsto verujete

0

 Ivana Kovačević, autorka zbirke pesama „Kada krenem putem mašte“

Ako želite da saznate šta se dešava kada jedna četrnaestogodišnjakinja iz malog mesta nadomak Krupnja krene putem svojih snova i zahvaljujući njima dosegne naizgled nezamislivo, onda treba da pročitate knjigu Ivane Kovačević iz Cerove. Zbirka „Kada krenem putem mašte“ nastala je nakon što je Ivanina pesma „San“ objavljena u zbirci „Sto mladih talenata Mačvanskog okruga 2014. godine“. Organizatori su prepoznali njen talenat i pozvali je da pomognu objavljivanje knjige, a isto je učinila i opština Krupanj. Ovo nije njena prva nagrada. Pesme je slala i na konkurs „Desankine iskrice“, na kome je 2014.  i 2015. godine osvojila drugo mesto.

ivana knjigaU osnovnoj školi „Borivoje Ž.Milojević“ u Krupnju pohađa osmi razred i član je literarne sekcije koja okuplja mlade talente poput nje. Ljubav prema poeziji razvila je spontano, nesvesno, hodajući i samo osluškujući svet oko sebe i doživljavajući ga na način koji ne priliči osobi s tako malo godina i životnog iskustva. Za to kako je postala pesnikinja koja već sada ima iza sebe jednu knjigu, ni roditelji, ni ona, nemaju drugog objašnjenja, osim da je reč o nespornom talentu. Da je dodirnuta Božjim prstom, ni sama nije odmah prepoznala. Stidljivo je prvi put ispisala stihove u svesku već u drugom razredu osnovne škole. Za to joj nikad nije bio potreban poseban kutak ili utočište. Dovoljno je da izađe iz kuće u dvorište, sa svih strana okruženo zelenilom i prirodom koja opija sva čula. Na putu od kuće do škole vozi se pola sata autobusom i ne gubi vreme. Sve što je privuče, u čemu prepozna inspiraciju za neki novi stih, što je dotakne i pobudi na razmišljanje, nađe se u redovima koje ispisuje. A sve je počelo od jednog domaćeg zadatka…

-U drugom razredu smo dobili domaći zadatak da napišemo pesmu na temu proleća. Kad je pročitala moj domaći, učiteljica mi je rekla da imam talenta za pisanje i to prenela i mojim roditeljima. Tako sam dobila volju da nastavim da pišem pesme. Roditelji su me podržavali i to mi je pružilo dodatnu motivaciju, jer sam u početku od njih skrivala da pišem, misleći da to nije dodovljno dobro, da je još uvek previše detinjasto i naivno- kaže Ivana za „Podrinske“.

Sanjalačkog pogleda u kome se, baš kao i njenim stihovima, ne da sakriti želja da svoje detinjstvo produži do beskonačnosti, a opet svesna da to nije moguće i da nas godine zovu nemilice u neke nove svetove, kaže da joj nedostaje da se igra kao kad je bila sasvim mala i da joj je krivo što se čar druženja u savremenom svetu u kome vladaju internet i Fejsbuk, sasvim izgubila.

-Moji vršnjaci ne gledaju na to na isti način kao ni ja, ali meni nedostaje vreme kada su se deca igrala na tradicionalan način. Kad sam odrastala, volela sam stalno da se igram. Odrasla sam, više se niko ne igra i sad mi to nedostaje. Ja bih volela da su i dalje takva vremena da se igramo, a ne da stalno provodimo vreme na internetu i telefonima. Kada se sa nekim družim, želim da se viđamo i provodimo vreme zajedno, a ne da se dopisujemo preko poruka. Ipak, svesna sam da nismo svi isti i poštujem svačije pravo na izbor, a većina bira da živi tako- iskrena je ona.

Osim što sama stvara i čita brojne pesnike, posebno Desanku Maksimović, Ivana kaže da se ne opterecuje dužinom stiha ni rimom, već da piše „po srcu“ i jedino njegova naređenja sluša. Iako nema uzore, čitajući jedan tinejdžerski časopis u čijoj je nagradnoj igri učestvovala i dobila knjigu jedne devojčice, poželela je da ona bude ta o čijoj će knjizi da se piše u nekim novim brojevima omiljenih novina.

-Videla sam kako ta devojčica piše i poželela da jednog dana objavim knjigu. Autorka te knjige je Jovana Gromović, a zove se „Kad budna sanjam“. Želja mi se, eto, ostvarila i sve moje misli sada su usmerene ka tome da dalje stvaram- ushićena je Ivana, i pokazuje nam njen intervju koji je takođe objavljen u tom časopisu po objavljivanju njene zbirke pesama.

Motivi njenih pesama su osim proleća, drugarstvo, ljubav, druženje, nebo, snovi, zvezde, priroda, zavičaj, rastanak i- kritike. Pesma pod ovim nazivom otkriva je u potpuno novom svetlu, kao zrelu, mladu devojku, koja zna da prepozna svoju vrednost, ali je spremna da čuje i uvaži svako mišljenje bez sujete i kompleksa. Ova pesma naterala je njenim roditeljima suze na oči istog trenutka kada su je pročitali.

-Učiteljica je često hvalila pesme koje je pisala za domaći, ali nismo mislili da će da nastavi da piše. Onda smo prepoznali njenu veliku posvećenost i, kada nam je dala da pročitamo „Kritike“, plakali smo od uzbuđenja. Nismo mogli da verujemo da je to ona napisala. Kasnije smo shvatili da je to Ivana uvek i bila, samostalna u svemu što radi. Odavno smo prestali da je opominjemo da treba da uradi domaći ili bilo šta u kući. Sama je razvila svest o tome i dodatne opomene nikad nisu bile potrebne- kaže majka Vesna Blagojević Kovačević.

Ipak, Ivana iskreno priznaje da oseća strah pred novim životnim iskušenjima. Ranije, u slobodno vreme, maštala je da bude modni dizajner i često crtala, ali je po objavljivanju knjige usmerila sve svoje želje ka pisanju. Pošto završava osmi razred, predstoji joj upis u srednju školu.

-Upisaću Ekonomsku školu u Krupnju, nakon koje bih volela da upišem srpski jezik i književnost. Budući da sam vezana za porodicu, plašim se da odem u neki veći grad, više volim da budem na selu. Vazduh je čistiji, vodimo zdrav način života. Ovde sam slobodnija, u svakom trenutku mogu da izađem napolje i da šetam gde god hoću i samo posmatram prirodu. U gradu bih se osećala zarobljeno, daleko od svega što me inspiriše, ispunjava i čini srećnom- zaključuje mlada pesnikinja.

U međuvremenu, krupnim koracima nastavlja dalje da grabi na svojoj životnoj stazi, beskrajno zahvalna svima koji su joj na njoj pružili ruku, krčili put i dali vetar u leđa, prvenstveno roditeljima Zoranu i Vesni, učiteljici Slavici Krstić koja je otkrila njen talenat i nastavnici Vidi Prokopić koja ju je sve vreme podržavala.

D.Dimitrijević

 

Leave A Reply