Sami sebi delili priznanja

2

BRUKA ŠABAČKOG SPORTSKOG SAVEZA

I vrapci i crni pilići znaju da nema gore stvari od nepravde. Svako ko je bar jednom igrao fudbal na „male goliće“, sa drugarima iz ulice, zna kako boli sportska nepravda. Da, nepravda u sportu je najbolnija. To nije samo nepravda, to je ponižavanje. Ipak, i nepravda je stvar izbora, ne samo onog koji je čini, već i onog koji je trpi.

Nije moje da ispravljam kosmičke „krive Drine“, niti da samoinicijativno bijem tuđe bitke ali ono što sam video prošle nedelje na dodeli sportskih priznanja u Šabačkom pozorištu bilo je poražavajuće. Pomešana osećanja. Ljubav prema „Metaloplastici“ i nepravda prema jednom drugom sportskom kolektivu koji iz godine u godinu beleži sve bolje rezultate i koji, istinski, postaje sportski ambasador Šapca u svetu. Kažem, pomešana osećanja, dugo su me lomila da li da napišem jedan ovakav tekst ili ne. A onda sam shvatio da je jedna grupa „sportskih“ radnika zlouptrebila ime i reputaciju kluba uz koji sam odrastao i koji, kao svi Šapčani, neizmerno volim, i funkcije u ličnu promociju…

U sportu, bar tako mislim, sve je jasno. Pobeđuje onaj ko je najbolji i ko ima bolji rezultat. U olimpijskoj godini sva sumiranja sportskih rezultata vazana su za ovo tekmičenje. Nema tu, teško je porediti rezultate. Osvajanje Kupa Srbije donelo je veliku radost svima nama ali to se desilo u sportu koji je odavno umro, samo mu još niko nije javio, jer Srbija u muškom rukometu davno već nema nikakve rezultate. S druge strane članovi jednog drugog šabačkog kluba, u verovatno ne tako popularnom sportu, donosili su nam velike radosti sa svih takmičenja na kojima su nastupali. Naročito sa Olimpijade. Jedna medalja i još dva finala, malo li je. Ali to nije sve. Ima ovaj klub i medalju sa Olimpijskih nada, takmičenja koje je mnogo značajnije od „nekih“ Balkanskih igara, a ono što je najvažnije i ohrabrujuće je i da su, u godini vrednovanja rezultata, bili prvaci države sa najmlađim kategorijama. Sve ovo govori da je u 2016. godini ovo bio najbolji sportski kolektiv u Šapcu. Da je trener olimpijaca najbolji trener. Da je osvajač medalje na Olimpijskim nadama najbolji mladi sportista. Da je sve ovo, u ovakvom klubu, neko trebao da organizuje i da je baš taj trebao da postane najbolji sportski radnik…

Ali, članovi Upravnog odbora Sportskog saveza, ljudi koji sebe nazivaju sportskim radnicima, imali su drugačije mišljenje. Da priznanja podele između sebe. I to razumem. Bila im je ovo poslednja šansa da u svoju biografiju upišu jedno ovako značajno sportsko priznanje jer ono što se potom dešava je katastrofalno za sport u Šapcu, za njih ali, nažalost, i za našu „Metaloplastiku“. Sramota.

Zato smatram da svi članovi Upravnog odbora Sportskog saveza treba da podnesu neopozive ostavke kao i predsednik Saveza ali i član Veća zadužen za sport i tako bar malo spasu dušu svoju jer sramotu nikada neće izbrisati.

Ivan Kovačević

Discussion2 коментара

  1. potpuno se slazem ja tebi serdare ti meni vojvodo nisu citali marka miljanova primeri cojstva i junastva sport nije nicija privilegija oni jos uvek veruju da su ameri bili na mesecu neka objave sve predloge a i ne moraju oni su placeni da prate nase sportske rezultate i dokle ce dogurati proglaseni najperspektivniji hvala ivane iako ovo nije cuveni dan izazova

  2. Metaloplastika živi od stare slave.Nema nikakve rezultate i vec dugo ne predstavlja ovaj grad kao što je to bilo slučaj ranije.A i ova vlast u Šapcu ih toliko gura, podržava a ne vrede ništa.Samo zbog podrške njihovoj politici. Za razliku od njih Mačva postiže prva mesta u različitim uzrasnim kategorijama i Prvaci su godinama, sa sjajnim rezultatima a nalaze se na spisku grada tek na trecem, četvrtom mestu.Sve je preko veze i treba javno tome stati na put, bar kada je sport u pitanju.A ovi na slici gore, neka se stide.

Leave A Reply