Šabačka treća opoziciona kolona

0

Burna izborna borba u Šapcu pokazala je koliki je značaj izvornog uporišta u političkoj srpskoj zbilji. Ovde u Srbiji, kad se izgubio svaki značaj političkog i ljudskog morala i individualne vrednosti, Šabac je taj poslednji bastion slobode i demokratije. I dok su se ostale sredine, pre svega prestonica, olako odrekle političke utakmice na lokalnom izbornom nivou, Šabac je pokazao da ima šta da brani. I posle tri meseca, i posle tri izborne utakmice i ponavljanja, u Šapcu nema predaje. Znalo se da će naprednjaci sve učiniti da dobiju izbore u jedinom slobodnom gradu, ali malo ko je očekivao da će u to biti umešane kriminalne bande. Bilo je sve upregnuto, od novca do ucena, pa opet, posle prvog izbornog kruga razlika je bila svega 881 glas. Kada je neregularno sakupljeno nekoliko hiljada glasova jasno je ko je pravni i moralni pobednik, pa makar sada predsednik SNS Aleksandar Vučić izjavio da se približio „srećan kraj demokratskih izbora“. Ovde ni demokratije ni pravde nije bilo, a biće prilike da se o tome izjasni i Sud u Strazburu. Ko krade taj je lopov! U svemu ovome pokazalo se koliko je krhka opoziciona solidarnost, porede poslovične razjedinjenosti. Sada, posle svega, pojedini čelnici opozicije, kude Nebojšu Zelenovića da se uzaludno borio, i da je izdao bojkot i „sporazum sa narodom“. Pokazalo se da je bojkot malo šta doneo opoziciji. Izlaznost je bila ispod 50 odsto, ali nigde nema opozicinih stranaka ni u Parlamentu ni u lokalnim skupštinama. Barem da su pokušali na lokalnom nivou, na primer u prestonici. I sada već bivše članice Saveza za Srbiju, osnovanom u Šapcu, uveliko kritikuju izlazak stranke Zajedno za Srbiju na lokalne izbore, zaboravljaju šta su to sve one učinile na političkoj sceni. Zelenović je predočio taj treći segmet, treću građansku kolonu, sa novim ličnostima, oslanjanju isključivo na Zapad i brzo rešavanje kosovskog problema. Nekima smetaju nova politička lica, jer se pokazalo tokom građanskih protesta da su dugogodišnji politički lideri čak doprineli njihovom umrtvljavanju. Boris Tadić je izjavio da se ne treba isključivo oslanjati na Zapad već i na Kinu i Rusiju. Primera radi ove dve istočne velesile malo šta su doprinele Srbiji, nasuprot Evropske unije koja je poklonila Srbiji tri milijarde evra a SAD milijardu dolara, dok se Srbija, na prime, kod Kine zadužila za nekoliko milijardi evra. Pri tom su najveći poslovi dati kompanijama iz Kine, a naše firme dobijaju tek mrvicu.

Posle svega, a izbori u Šapcu će ući u anale političke borbe i istrajnosti, ovaj grad se pozicionirao kao jako političko uporište demokratske provinijencije. I dok su se ostale članice opozicije oslonile na Evropsku uniju da uredi izborne uslove za 2022, zaboravlja se da je ovo domaći teren i da se za to treba izboriti svojim snagama. Kao i od sada, za ovih osam godina, Evropska unija nije baš mnogo marila za vladavinu prava , slobodu govora i medija, jer ima i sopstvenih problema a spremna je i da zažmuri zbog Kosova. Za Srbiju Šabac je ostao bastion slobode, jer nigde se nije toliko snaga uprlo da se ne dozvoli naprednjačkim kriminalcima i marifetlucima da ovladaju jednim gradom i njegovim dostojanstvom. To prestonica, ma kako imala predispozicije, od instituicija do krediblnih ličnosti, nije ni pokušala da odbrani. A o tom najbolje govore rezultati: Šabac je, ma koliko mu to neki osporavali, najevropskiji srpski grad. Počev od ekologije, jedini koji ima funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, rešeno prikupljanje smeća sa cele teritorije i odlaganje na regionalnu deponiju, dugoročno rešeno pitanje vodosnabdevanja kao i zaštite od poplava. Ovde nema liste čekanja za upis dece u vrtiće, za kulturu se izdvaja sedam odsto iz gradskog budžeta. Uprkos silnih opstrukcija republičke vlasti, koja duguje gradu 30 miliona evra, ovde je zabeležen najbrži privredni razvoj, zaposleno je više od deset hiljada novih radnika, po Fajnenšal tajmsu Šabac je dva puta uzstopno uvršten u top destinaciju za investicije, ima najmanje zaposlenih u javnoj upravi po broju stanovnika. Jedino ovde građani na referendumu rešavaju kuda će uložiti sredstva od poreza na imovinu, grad nikome noišta ne duguje, fakture se isplaćuju sa danom dospeća. Urbanistička rešenja su impresivna, pre svega u skladu sa potrebama građana. I nakon svega politička borba još traje, jer Šabac je pokazao kako se treba boriti za civilizacijske i demokratske principe.

Facebook komentari

Leave A Reply