Ružan san, a traje dugo

0

Dragi moji,

dok većina nas provodi najradosniji hrišćanski praznik u kućnom pritvoru, razmišljam, zapravo zamišljam kako sam ceo svoj, ne baš kratak život, proveo u vremenu previranja, promena, prodaje ideoloških magli,kulta ličnosti, stvarne neslobode, propagande, laži i opšteg zaluđivanja… A kako je samo  malo potrebno da svi sagledamo svu realnost naših života i besmisao u kojem smo živeli i još trajemo… Svi mi zajedno… Kako bi bilo lepo probuditi se u zemlji u kojoj nema ratnih stanja, vanrednih stanja, saopštenja i obraćanja uz pretnje i prinudu… Kako bi bilo lepo da nas neko zamoli da radi očuvanja svog i zdravlja nacije, odsedimo kod svojih kuća i ne družimo se jedno vreme… Da nas ta famozna struka, koja o virusu koji je zahvatio planetu Zemlju ne zna ništa,ama baš ništa,lepo zamoli da kao građani vodimo računa o sebi i ne radimo sve ono što se u vreme zaraze inače ne radi. A ne da nam se kliberi o najsmešnijem virusu u istoriji juče, a posle par dana da  nam govori da smo svi u smrtnoj opasnosti, što proizvodi policijski čas i hapšenja po ulicama… Da nas vlast ne sluđuje i ne plaši šireći paniku slanjem opskurnih sms poruka i izjavama o tome da će nam biti  mala, inače  najveća groblja u zemlji… Da nam Ustav i ustavna prava štiti država, a ne vlast, da institucije države  štite Ustav i zakone  kao zenicu oka svoga, i kada je teško i kada je  opasno… Jer država nije džungla… još manje volja vlasti… Kako bi bilo da nam zajednička muka i opasnost pogase sve razlike, one partijske, ideološke, navijačke i stave nas u istu ravan, jer je pretnja zajednička. Nije virus koji je  napao ceo svet stranački ili ideološki, navijački, pa da nas povlašćuje ili izrazito napada u zavisnosti od toga da li je neko za Putina, Trampa ili Vučića… A u Srbiji se upravo to dešava. Mi, građani Šapca, onog grada koji je opozicija srpskim vlastima, samo po tome što je trenutna vlast oponent Vučuićevim naperednjacima, iako i ovde žive njihovi simpatizeri, možda čak i u većini, dakle svi mi zajedno, doživljavamo bruku centralne vlasti. Ministar vojske, jedini civil u Vojsci Srbije a službenik Vlade, nosi  uniformu bez činova, i politički ostrašćeno, odbija građane Šapca… Isto je uradila i Vlada Srbije ne protiveći se toj odluci,na kraju Vučić kao predsednik države, odnosno nekakav Krizni štab… kojim se sve pokriva. Kruševac može, Šabac ne… Nije vanredno stanje paravan za politikanstvo i strančarenja… Ne bi smelo da bude. A vidimo da jeste… Da je sreće, vanrednog stanja ne bi ni bilo, ali eto… Kampanja koja neprekidno traje, svedoci smo i danas, truje nam ono što nas je uvek držalo zajedno… zajednička muka. Ako to zajedništvo izgubimo, ostrašćeni borbom za vlast i mržnjom prema drugačijem, od nas neće ostati ništa… Pretvorićemo se u zlo… Zato, neka se svi zapitaju, i pokušaju da odgovore samo na jedno pitanje: gde smo to krenuli i gde ćemo stići…? Put kojim idemo nije dobar… nije pravi… Razmišljajte o tome, još nije sve otišlo do vraga… a krenulo je…122 života (19.4.2020.) obavezuju i prete, upozoravaju… Virus nije vreme za skupljanje političkih poena… Vreme je smrti i straha za život…

Sve Vas volim i pozdravljam.

Branislav Sekulović, advokat

Facebook komentari

Leave A Reply