RAZMIŠLjANjA MALOG ĐOKICE: „OVI“ TREBA DA ODU ALI „ONI“ NE SMEJU DA DOĐU!

0

Tamni vilajet

 

Negde oko dvadesetjedan čas zazvoni telefon u kući porodice Prikić.

– Cica – kaže domaćica videvši broj na displeju telefona. Radosno podiže slušalicu i otpoče srdačnu konverzaciju.

Odjednom njeno lice postaje crveno, odmače slušalicu od uha, ćuti i sluša. Dnevnom sobom se razleže nerazumljiv i ni malo prijatan glas rođake. Priča kao navijena. Domaćica zbunjena, moglo bi se reći preplašena, spušta polako slušalicu pritiska je na grudi i obraća se suprugu koji leži na krevetu i čita novine.

– Pita Cica `oćemo li glasati za SNS.

– Šta nju briga za koga ćemo glasati? Kaži da nećemo! – besno odgovara suprug.

Lice domaćice od jarko crvene boje postaje bledo, mrtvačko. Ruke joj se tresu samo što ne ispusti slušalicu iz koje se još uvek čuje Cicin glas.

– Pa, muca domaćica, hoćemo, naravno da hoćemo… dobro, dobro daj ako treba…

Graške znoja orosile su bledo čelo. Seda na stolicu ruku spuštenih niz telo. Pogled uprt negde u daljinu…

– Šta je s tobom? – pita muž.

Nema odgovora.

– Šta ti je? – ponavlja pitanje sada zabrinuto muž. Ustaje sa kreveta prilazi ženi i drmusa je.

– Šta ti je ona ludača rekla?

– Kaže …, pokušava da se sabere domaćica, da moramo da glasamo za SNS. Inače…

– Šta inače? – besni muž i psuje.

– … ostaćemo oboje bez posla!

– Odakle ona može da zna za koga smo glasali – malo smirenijim tonom govori muž.

– Doći će po nas da nas vode na glasanje. Daće im naš broj… briznu u plač domaćica.

– Mogu da mi…

– E, deco… – umeša se u razgovor baba Smilja – tako su četrdeset osme pitali mog oca za koga je a on im psovao mater. Sutradan su ga odveli i više nikada nismo saznali šta se sa njim desilo! Istorija se ponavlja a mi nikako da se opametimo. Važniji nam je „Vođa“ od porodice i prijatelja.

(Priča po istinitom događaju, samo su imena zamenjena)
Facebook komentari

Leave A Reply