Popust015

Rad na imanju je investicija u bolju budućnost moje porodice

0

Nikola Bojić, Majur

Da se u Majuru sve manje meštana bavi poljoprivredom, potvrđuje i Nikola Bojić, koji kaže da poznaje samo tri aktivna poljoprivredna domaćinstva u tom selu. Po struci mesar, i sam se okušao radeći u velikom trgovinskom lancu pošto je završio školovanje, ali mu se četvorogodišnji status zaposlenog nije dopao koliko mu se svidelo da sam sebi bude gazda. Zabluda je, potvrđuje, da se u selu manje radi, jer osmočasovno radno vreme prođe, ali 70 grla stoke (30 muznih krava i 40 junadi u tovu) ne može da čeka, već zahteva redovno hranjenje i održavanje prostorija u kojima borave. Sa suprugom Sanjom i ćerkama Vanjom i Dunjom, vatru na kućnom ognjištu održava uz podršku starijih generacija- majke Snežane i oca Milivoja.

-Po završetku školovanja, imao sam želju da se zaposlim, uveren da će mi tako biti lakše. Sestra se udala i živi u Ljuboviji, a roditelji se nisu protivili mojoj odluci. Ubrzo sam shvatio da radim za malu platu, dok mi imanje održavaju radnici koje plaćamo, te da je besmisleno da sam ne vodim brigu o svom. Naravno da na selu nije lako, da je posla mnogo više, jer se u sezoni radi tokom celog dana bez pauze, ali me motiviše svest o tome da je rad na imanju investicija u bolju budućnost moje porodice- ističe Bojić, koji obrađuje 35 hektara zemje (kukuruz, pšenica, suncokret, soja), od čega je devet u vlasništvu njegove porodice, a ostalo u zakupu.

Iako seje sve neophodno za ishranu stoke, prinosi su zbog suše i nenadanog velikog nevremena u septembru umanjeni za 50 posto i više, pa će hranu morati da dokupljuje. Ulaganja su velika tokom setve, kao i troškovi za repromaterijal, gorivo i zakup zemljišta, ali, poručuje, da mu se na kraju sve to ne isplati, ne bi ni radio.

Dodaje i da su atarski putevi do njiva su loši, a udaljene su dva- pet kilometara od kuće. Tokom sezone, mora da angažuje i do pet radnika, ali je pakovanje bala sena ponekad rizično zbog velike visine na kojoj radnik mora da stoji, pa su on i otac prinuđeni da taj deo posla često sami urade.

-Teško je naći radnu snagu. Istovremeno, moramo da razmišljamo o bezbednosti radnika koje angažujemo. Dnevnica je 2.000 dinara, ali niko neće da ostane duže kad je potrebno. Ako nam treba pet ljudi, taj novac je njima mali, ali nama je deset hiljada dinara mnogo. Zato i pokušavamo da obnovimo mehanizaciju, kako bismo što manje ljudi morali da uključujemo u rad- objašnjava.

Subvencije koristi za krave (20- 25 hiljada) i tov junadi (za predato tovno june 10 hiljada)  i obradu zemlje. Sve krave koje drži su umatičene, što garantuje bolji kvalitet rase i nešto veću cenu mleka na tržištu. Dnevna proizvodnja je od 250 do 300 litara, a cena oko 41 dinar sa premijom.

Tov junadi se isplati samo ako se „obrće“ u sopstvenoj proizvodnji, budući da tele košta 500 evra, ali, da bi se utovilo i prodalo po ceni od hiljadu evra, treba da se hrani 12 meseci, tako da se, računajući ulaganja, kupovina ne isplati. Pre su Bojići držali muzne krave, a telad prodavali, ali su shvatili da tako ne mogu da zarade. Sada u boksovima drže 40 junadi u kojima se hranjenje obavlja manuelno i zahteva tri i po sata rada ujutru i uveče, te su zbog toga angažovali i radnika za čišćenje boksova.

Planira da uskoro preregistruje gazdinstvo sa očevog na svoje ime, kako bi kao mlad poljoprivrednik ostvario pravo na povraćaj 40- 50 posto sredstava za kupovinu mehanizacije. Međutim, da bi taj novac dobio, mora prethodno da izmiri sve poreze i obaveze prema državi, što nije sporno, ali bi, smatra, bilo dobro kada dažbine ne bi bile tako visoke. Kuća Bojića udaljena je četiri kilometra od centra sela. Nemaju vodovodnu, ni kanalizacionu mrežu i njihovo uvođenje im je prioritet u narednom periodu. Država je, kaže, malo toga uradila u selu, dok je Grad sredio putnu infrastrukturu, ali mnogo posla još predstoji, kroz rad na uvođenju prostora za rekreaciju i okupljanje mladih.

Iako se ranije svaka kuća u Majuru bavila stočarstvom, sada su tu samo tri aktivna poljoprivredna domaćinstva, dok je ostalima to dopunsko zanimanje, ili izdaju zemlju u zakup. Uprkos tome, mladi poljoprivrednik nije obeshrabren i planira proširenje stočnog fonda za još 20- 30 grla junadi i dvadesetak krava, ali će to proširenje, zbog ovogodišnje suše, sačekati godinu- dve. Za odmor sa suprugom i decom, priznaje, nema vremena, jer neko uvek mora da bude u kući i brine o gazdinstvu, ali dodaje da se prilike za opuštanje sa dragim ljudima, uz dobru organizaciju, uvek nađu. Uz obnovu postojeće i nabavku nove, kvalitetne mehanizacije, očekuje da će mašine odmeniti ljudsku radnu snagu, te da će samim tim i njima biti lakše da obavljaju svakodnevne poslove.

D.Dimitrijević

Leave A Reply