Popust015

Promocija knjige „Avramova deca“ Živane Vojinović u Biblioteci šabačkoj

0

Priča o trajanju jevrejskog življa u Podrinju i Šapcu

Nakon uspešne beogradske promocije, knjiga „Avramova deca“ šabačke književnice Živane Vojinović predstavljena je u sredu u prepunoj Dvorani „Vinaver“ u Aneksu Biblioteke šabačke. Osim  svedočanstva i spomenika trajanju jevrejskog življa u Podrinju i Šapcu od 16. veka do završetka Drugog svetskog rata, knjiga predstavlja i izraz empatije prema narodu koji je tokom vekova osuđivan na progone, izdvajanja u geta, a na kraju na holokaust. Delo otkriva istinu o evropskim jevrejskim izbeglicama, koje je u Šapcu grejala nada u konačno spasenje i vera da će uspeti da odu u Palestinu. Ovo je priča o toleranciji i empatiji, jer, kako je zapisao Miloš Crnjanski, nema veće daljine od zaborava.

Iscrpno, temeljno i dugotrajno istraživanje autorke zahtevalo je ozbiljnu pripremu, u čemu su joj mnogo pomogli Jevrejski istorijski muzej u Beogradu, Biblioteka šabačka i Međuopštinski istorijski arhiv u Šapcu.

Na promociji su govorili književnik Filip David, dobitnik NIN- ove nagrade 2014. godine za delo „Kuća sećanja i zaborava“, odgovorni urednik Izdavačke kuće „Orion art“ Dragorad Kovačević i autorka.

Književnik Filip David je ukazao da se o sudbini i položaju Jevreja iz 19. veka na ovim prostorima doskora veoma malo znalo, te da je taj kutak istorije ostao zamračen i znamenitim istoričarima. On je podsetio da prema poslednjem popisu danas u Srbiji nema više od hiljadu Jevreja, ali da je taj narod ostavio dragocenu poeziju zahvaljući Oskaru Daviču. Govorio je o Albahariju, jednom od najboljih pisaca svoje generacije, kao još jednom od brojnih primera ogromnog doprinosa male zajednice, koju nije mučio osećaj nepripadanja.

-Oni su se osećali kao Srbi sa jevrejskim korenima i to nije nikakva tajna. Problem odnosa Srba i Jevreja na ovom prostoru dobiće potpunu sliku kroz dokumenta, pisma, lična svedočenja. Knjiga Živane Vojinović je spomenik koji je podignut ne samo šabačkim Jevrejima, nego Jevrejima na ovim prostorima uopšte, ali istovremeno veliki doprinos razumevanju položaja Jevreja i odnosa sa starosedeocima, Srbima koji su živeli na ovom prostoru. Ogroman trud je uložen da dobijemo jedno reprezentativno delo koje će morati imati na umu svi koji ubuduće budu pisali o istoriji Jevreja u Šapcu ili šire. Oni koji budu želeli da se bave beletristikom moraće da pročitaju ovu knjigu, kako bi napisali nova dela- podvukao je David.

Autorka je rekla da u Šapcu danas nema Jevreja, ali su njihovi tragovi duboki i trajni. Ona je navela da je šabačko- jevrejska i srpsko- jevrejska veza tokom vekova išla od apsolutnog poricanja do potpunog prihvatanja.

-Istražujući je i ispisujući je, nastojala sam da osvetlim i obične ljude koje istorija zanemaruje i da sa njihovih života skinem i zlatnu i olovnu prašinu vremena. Nadam se da će se čitaocima svideti način na koji od zaborava čuvam Jevreje rođene u Podrinju i Šapcu, ali i one koji su samo deo života proživeli ovde, gradili ga i voleli. Ovo je knjiga empatije prema narodu koji je uprokos nedaćama čovečanstvu dao više od 80 odsto Nobelovaca, a tokom vekova bio je proganjan i osuđivan na žutu traku, izdvajanje i konačno, na holokaust. Ona poziva na toleranciju tako neophodnu u ovoj eri globalizma i svojim naslovom poručuje da smo svi na ovom evropskom području „Avramova deca“. Avram jeste prvi hebrejski patrijarh, ali on je i fizički i duhovni otac tri religije i priznaju ga vernici i mojsijevske i hrišćanske i najmlađe, muhamedanske veroispovesti. Volela bih da uskoro neko po istom principu piše i o srpskom narodu, ne prećutkujući ni dobro, ni loše. Volela bih, jer znam da bi taj neko morao da se pozove i na zapise koje su u ovoj knjizi ostavili poznati pisac David Albahari i bard novinarstva Jaša Almuli, na dostignuća i izuzetnost dr Avrama i Stanislava Vinavera, na muzički značaj Josifa Šlezingera, na Oskara Daviča, književnika koji je svoj rodni Šabac stihom zauvek približio nebu, na stotine drugih vrednih i časnih Jevreja- Šapčana- rekla je Vojinovićeva i zahvalila sugrađanima što su u velikom broju prisustvovali promociji i pokazali da je Mali Pariz grad sećanja i pamćenja, a ne zaborava.

Kovačević je istakao da rad Vojinovićeve odlikuje dugotrajnost i temeljnost, te da ona istorijsku građu oblikuje na interesantan način, negujući publicistički stil, što štivo čini lakim za čitanje. On je najavio izlazak dve nove knjige autorke planiran za sledeću godinu, pohvalivši njenu ogromnu energiju i posvećenost radu i stvaralaštvu.

Živana Vojinović je rođena u Uzveću, u Mačvi. Školovala se u rodnom selu, Šapcu i Beogradu. Žurnalistiku je završila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a novinarstvom se profesionalno bavi od 1983. godine. Objavila je knjigu „Princeza Anka“ i autor je scenarija za dokumentarno- igrani film „Šabački Jevreji“.

D.Dimitrijević

 

Leave A Reply