Prijateljstva koja sam stekao radeći u TOŠ- u su moj najveći kapital

0

Dragojlo Lazić, bivši direktor Turističke organizacije grada Šapca, za „Podrinske“

Posle dvanaest godina rada u Turističkoj organizaciji grada Šapca, Dragojlo Lazić je sa mesta direktora otišao u zasluženu penziju. Period duži od decenije obeležio je veliki broj zahvalnica i priznanja za uspešan rad na promociji turističkih potencijala našeg kraja i saradnju sa partnerskim organizacijama. Njegov odlazak sa te funkcije duboko je dirnuo sve članove kolektiva i saradnike koji su mu u međuvremenu postali i veoma dobri prijatelji. Okupili su se i proslavili kako dolikuje ovaj značajan jubilej, a ruke prijateljstva Laziću ostaju pružene i dalje, što i jeste, priznaje, najveći kapital koji je stekao nakon više od decenije rada u TOŠ-u.

-Neizmerno mi je drago što se za dvanaest godina, prvenstveno dobre saradnje sa skoro svim ljudima sa kojima sam sarađivao, iznedrilo i dosta prijateljstava sa kolegama iz kolektiva i velikim brojem saradnika i volontera na organizaciji brojnih gradskih manifestacija. Video sam da je svima od srca žao što idem, zbog dobrih međuljudskih odnosa koje smo imali i meni je to najdraži i najveći kapital koji sam stekao za ovih dvanaest godina rada u TOŠ-u. Zahvalan sam svim kolegama, spoljnim saradnicima i brojnim volonterima koji su radili na Karnevalu i Plivačkom maratonu, jer su dali veliki doprinos našoj dobroj saradnji svih ovih godina- počinje priču za „Podrinske“ Dragojlo Lazić, bivši direktor Turističke organizacije grada Šapca.

Kako ste se osetili na oproštajnom druženju sa kolegama i prijateljima, budući da su se zahvaljujući vama na jednom mestu koje nije Skupština okupili ljudi različitih političkih orijentacija?

Bilo je to jedno lepo okupljanje i prijatno veče i meni je posebno bilo drago što su se setili da to organizuju pred moj odlazak u penziju. Svi već petnaestak godina lepo sarađujemo i preko Turističke organizacije i politički, tako da je to praktično bilo druženje kada smo evocirali uspomene. Godinama sam dobro sarađivao sa svim političkim opcijama i nikad nije bilo nikakvih problema. Takav sam po prirodi, uvek se trudim da imam dobre odnose sa ljudima. Verujem da je najmanje potrebno da se politika meša u rad Turističke organizacije i u stvaranje turističke ponude. Svako ko je dobronameran pozdravlja ideju da se nešto novo i dobro desi u gradu i ja tako gledam na to.

Za tih dvanaest godina, od trenutka kad ste došli u Turističku organizaciju, ona se dosta menjala pod uticajem vremena i okolnosti. Gde vidite, kad se osvrnete unazad, njen najveći korak napred?

Za dvanaest godina se mnogo toga promenilo. Nadam se da smo napravili nekoliko velikih iskoraka u kvalitetu organizacije i sadržaju koji manifestacije sada čini zanimljivim i atraktivnim za ljude sa strane, a i Šapčane koji im sada u većem broju prisustvuju. Jedna od krunskih manifestacija su „Ruže Lipolista“ koje su, kad sam ja došao, praktično bile jedna izložba cveća. Mislim da smo za ovih dvanaest godina od nje napravili uglednu turističko- privrednu manifestaciju za koju zna sigurno pola Srbije i gde veliki broj privrednika koji su vezani za cvećarstvo dolazi da izlaže svoje proizvode, potpisuju se ugovori o saradnji, čak dolaze ljudi iz Rusije, Holandije i sklapaju se prilično značajni finansijski sporazumi o izvozu cveća. Sa „Ružama Lipolista“ je napravljen jedan od većih iskoraka i one su bile i kandidat za jednu turističku nagradu na nivou Srbije. Ušli smo u najuži izbor među tri manifestacije. Međutim, nažalost, nismo izabrani, jer se u Srbiji gleda i koja opcija je u lokalnoj vlasti i sigurno da su manifestacije iz onih gradova gde je Srpska napredna stranka na vlasti imale prednost za dobijanje nagrade.

Tu su i ostale značajne manifestacije?

Veliki iskorak je napravljen sa Čivijadom. Pre nekoliko godina, kada smo razmišljali kako da Čivijadu obogatimo i da je učinimo zanimljivijom i za Šapčane i za goste sa strane, došli smo do zaključka da je možda karneval, koji predstavlja humor i satiru, dobra veza. Pokazalo se da je to bio pun pogodak, tako da smo pored Čivijade organizovali i Čivijaški karneval, koji je postao sigurno najbolji, najmnogoljudniji karneval, sa najviše grupa u Srbiji, sa ugledom i u organizaciji svetskih karnevalskih gradova. Šabac je ozbiljan kandidat i mislim da će se 2018. godine ovde održati Asocijacija karnevalskih gradova. To je značajna prilika da dođe veliki broj privrednika i veoma uglednih ljudi sa strane. Grad to ne bi koštalo ništa. Naprotiv, prihodovao bi, jer svi oni plaćaju svoje troškove i te nedelje bi ovde boravilo mnogo gostiju. Samim tim, oni bi odavde otišli u svet sa jednom pozitivnom pričom koju bismo se mi potrudili da napravimo i to je odlična reklama i za sam grad.

Manifestacioni turizam u gradu je procvetao u poslednjoj deceniji?

Grad je za ovih dvanaest godina postao i grad sa možda najvećim brojem manifestacija, jedan od retkih gradova koji ima preko dvadeset dobro organizovanih i veoma zanimljivih manifestacija. Mislim da je najveći iskorak napravljen upravo u manifestacionom turizmu. Turistička ponuda grada se zasniva na bogatom kulturno- istorijskom nasleđu. Šabac obiluje mnogo zanimljivim sadržajima kao što su kompleks na Mišaru, Cerska bitka, Tekeriš, reka Sava, Tvrđava… Imamo dva ogromna prirodna resursa gde treba uložiti najviše novca, jer sam siguran da bi se to brzo isplatilo. To su reka Sava i planina Cer. Mislim da, uz sve započete i planirane projekte, u narednom periodu na tome treba da bude akcenat.

Koji su vam trenuci najviše ostali urezani u pamćenje?

Bilo je dosta takvih trenutaka… Možda bih izdvojio odlazak karnevalske grupe u Rijeku. Pre dve- tri godine, kada je Riječki karneval dolazio da gostuje kod nas, šabački bajkerski klub učestvovao je kao karnevalska grupa. Imali su vozilo sa pedalinama koje je njih dvanaestoro vozilo kao biciklo, a pozadi je bio roštilj gde se peklo meso, pravili hamburgeri i pljeskavice. Njima se to dopalo i zamolili su nas da mi dođemo u Rijeku. To je bila komplikovana ekskurzija, jer je to vozilo trebalo prevesti i šlepati preko granice. Proveli smo tamo pet nezaboravnih dana, izuzetno smo bili primljeni i zapaženi, tako da mi je taj doživljaj ostao u veoma lepom sećanju.

Da li je bilo situacija koje biste voleli da izbrišete iz sećanja?

Po prirodi sam takav da ostvarujem dobru saradnju sa ljudima. Nisam svađalica, uvek sam gledao da nijedna vrata za sobom ne zatvorim. Imao sam veliku podršku zaposlenih u TOŠ-u, imali smo dobre međuljudske odnose u kolektivu, što je veoma bitno za kvalitetan rad, tako da nekih ružnih događaja koje bih želeo da izbrišem nema.

Šta će vam najviše nedostajati po odlasku u penziju?

Najviše će mi nedostajati određene navike, sam odlazak na posao svako jutro, ali potrudiću se da to vreme popunim nekim drugim aktivnostima. Aktivan sam u FK „Mačva“ Šabac, gde sam predsednik Skupštine, tako da ću imati čime da se bavim u slobodno vreme i mislim da ću taj prelaz brzo prebroditi i da neću mnogo osetiti tu promenu.

Da li su vaši profesionalni odnosi iznedrili čvrsta prijateljstva koja će se nastaviti i izvan angažmana u TOŠ-u?

Uspešnu saradnju sa ljudima iz Lipolista, sa porodicama Topalović i Marinković, koji su uz turističku organizaciju bili glavni u organizaciji te manifestacije, sigurno ću nastaviti da negujem kroz druženje i prijateljstvo. Bilo mi je drago što su, kad su čuli da odlazim u penziju, došli u moju kancelariju da se pozdrave i rekli da ćemo i dalje nastaviti saradnju. Brojna prijateljstva sam stekao zahvaljujući Karnevalu- od Raduška Jankovića do velikog broja volontera, mladih ljudi. Uvek sam isticao da je najlepše i najlakše raditi sa mladim ljudima, a oni su to meni višestruko vraćali posvećenim odnosom prema poslu. Nikad nije bilo nikakvih problema, mada je to ogromna organizacija ljudi. Kada u grad dođe između 500 i 1.000 ljudi sa strane, to je stvarno ogroman posao čije je obavljanje bez velikog broja volontera praktično nemoguća misija.

Očekujete li da u nekom narednom periodu TOŠ nastavi da radi u postojećim kapacitetima ili novo vreme nameće nove uslove?

Novo vreme traži i nove ljude i neki novi prostor. Sam prostor TOŠ-a jeste lokacijski na odličnom mestu, ali mislim da je prilično neuslovan za neke ozbiljnije poslove, jer je to praktično prostor od pedesetak kvadrata, gde nema nijednog prozora. Mislim da je to mesto odlično da se gradska suvenirnica proširi sa jednom manjom gradskom galerijom, gde bi se prodavale slike vezane za sam grad Šabac. Ranije je dogovoreno da se saradnici presele u zgradu „Starog Navipa“, čime bi se omogućilo da se dve kancelarije spoje i napravi veća suvenirnica. U nekom narednom periodu dosta toga će nastaviti da funkcioniše kao što sam ja započeo, jer nema razloga da se menja, ali sigurno će vremenom, pre svega planina Cer i reka Sava, posredstvom projekta „Sava park“, biti  dve nove lokacije koje će izuzetno obogatiti turističku ponudu grada.

Dragana Dimitrijević

 

Leave A Reply