Prestonica kiča vs. Šapcu gradu

1

TAME VELEGRADA

„U tebi nema besmisla ni smrti…“

                                   M.Crnjanski

Za generacije Srba Beograd je bio svetionik, prestonica i sedište svih nacionalnih institucija: SANU, SPC, Univerziteta, kulture, sporta… Nezamislivo da je poslednjih godina za vlasti tzv. naprednjaka dopao da bude predmet podsmeha, promašaja, da bude prestonica kiča i kriminala. Poslednji neslavan primer je Beograda kao najzagađenijeg grada na planeti, zagađeniji i od dugogodišnjih perjanica smoga Delhija, Pekinga i prepoznatljivih crnih rupa ekologije. I to je nešto što je jedva dospelo do šire srpske javnosti. S druge strane kriju se požari na deponiji u Vinči, ugovor sa privatnom francuskom firmom o spalionici otpada. I već tu mogu da se podvuku razlike sa Šapcem gde su građani još pre petnaestak godina protestvovali protiv spalionice hemijskog otpada, iako je sve bilo spremno, i fondovi Evropske unije. Naravno, građani su pobedili. Ne spominje se ni da prestonica nema nijedno prostrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, već se na stotine kanalizacionih cevi direktno izliva u Savu i Dunav. Šabac je jedan od retkih gradova koji ima funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kao i rešeno pitanje odlaganje smeća na sanitarnu deponiju. Bitna evropska tekovina je predškolski sistem, i u Šapcu  nema liste čekanja. U prestonici to je negde na proseku Srbije, na 60 do 70 odsto dece u vrtićima.  Možda je najprimentija razlika u urbanističkim rešenjima, i prosto je eksplodirala cena uređenja najvažnijeg beogradskog trga – Trga republike. Koštao je između 10 i 12 miliona evra, oko 900 evra pa će možda biti i više po kvadratu, a manji je od šabačkog i daleko je od funkcionalnosti. Rađen je duže od godinu dana, a šabački svega 75 dana. A tu je i sadašnje ruglo – Trg Slavija sa pevajućom fontanom od 1,8 miliona evra, potpuno nedostupan za građane i turiste; Cvetni trg bez cveća, dok Šabac dobija Vinaveorv trg po ugledu na Vinaverovo snoviđenje, sa zelenilom za građane; umesto izlaska na Savu Beograd se okovao čudovišnom skalamerijom „Beograda na vodi“, proterao građane, tera i mostove, a Šabac dobija Savapark na 300 hektara, oazu za odmor i razonodu pored velike reke…

Poziv na TV duel

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović  uputio je javni poziv RTS za TV duel sa gradonačelnikom Beograda dr Zoranom Radojičićem. To je i prilika da šira javnost sazna za brojne teme i dileme od interesa za građane. Međutim, po oprobanom receptu odgovora nema i verovatno će javnost najviše biti uskraćena za sve ono što je u demokratskom svetu normalna pojava.

Za prestonički kič nad kičem, novogodišnju rasvetu koja traje gotovo pola godine nema primera u svetu, zapravo to je kao plastično cveće – a mnogo skupo. Nerazumljiv je i vandalski potez izmeštanja centralne železničke i autobuske stanice i taj prostor za koga su vezani milioni građana Srbije pretvara se u grandiozno prazni i bezdušni Trg Nemanjića. Najvažnija razlika dva grada  što se u Šapcu pitaju građani, što se pita struka, a mlade šabačke arhitekte i urbanisti potpuno su otvoreni upravo za građane i njihove potrebe. Ovde građani referendumom se izjašnjavaju o projektima iz poreza na imovinu, a to je samo jednom napomenuo bivši gradonačelnik Siniša Mali, i zaćutalo se. Ali, već kad se pomene bivši gradonačelnik, onda se kotrlja klupko korupcije i kriminala vezano za rušenje u Savamali. Tu je i najnovija afera sa plagijatom doktorata. U političkom životu Šapca važna je široka koalicija prodemokratskih stranaka, i to pre svega stranaka koje nisu pristale na diktat partijskih centrala i vođa, DS i tadašnjeg URS. U tom kontekstu važna je i sloboda medija, jer Šabac za medijske projekte izdvaja 32 miliona dinara, oko jedan odsto iz budžeta, nausprot beogradskih nešto manje od stotinu miliona dinara. Ali, budžet prestonice je stotinu miijardi dinara, ali u Šapcu su o medijskim projektima odlučivali referentni predstavnici novinarskih udruženja, pa su najviše sredstava dobili TV Šabac, „Glas Podrinja“, „Podrinske“, ali i „Danas“, NIN, „Vreme“… Čudno da za te profesionalne medije beogradska vlast nije imala sluha već za grupaciju oko Studija B i sličnih prorežimskih i tabloidnih medija. Ovde se za kulturu izdvaja sedam odsto sredsatva iz budžeta, i kako je to obrazložio gradonačelnik Nebojša Zelenović, “time čuvamo naš identitet“. Ono što je najveća razlika: Šabac je slobodan grad za razliku do prestonice, i tu je već jasno zašto se na sav način republička vlast bori protiv ovakvog Šapca.

Dragan Eraković

Facebook komentari

Discussion1 коментар

  1. Šta se pod tim misli „Slobodan grad“ ?Toliko potenciranje samo na tome. Možda iz ugla Vas novinara jeste, jer podržavate aktuelnu vlast, i Vi osećate tu neku slobodu. Ostali gradjani nemaju osećaj slobode. Zar je sloboda ovde, kada dodje novi direktor i otpusti radnike koji su druge političke orijentacije i dovede odmah svoje? Pustite više trgove i otpadne vode! Koga to zanima? Imate loše savetnike. Ja taj trg i ne vidim i ne zanima me. On ne postoji. A znam da i druge ne zanima. Kad sretnem obične, obrazovane ljude koji nisu želeli da se priklone lokalnoj opciji, žale se na taj Vaš pojam slobode. Ali takav čovek ovde je nebitan. Bitni su Vinaver trgovi, putevi, fasade, mediji. Da li ste zaposlili jednog čoveka, a da nema politička ledja ili jednog vrednog čoveka, bez uticaja veza ili politike? Jednog? Objavite ime njegovo.

Leave A Reply