Predavanje „Predaja gradova 1867“ u Narodnom muzeju Šabac

0

U okviru proslave Dana grada Šapca

U okviru proslave Dana grada u Narodnom muzeju Šabac predavanje „Predaja gradova 1867“ u ponedeljak je održala kustoskinja Svetlanka Milutinović. Na predavanju, tematski koncipiranom tako da podseti na taj značajan datum i otkrije zbog čega se baš 22. april proslavlja kao Dan grada Šapca, bilo je reči i o samom događaju 1867. godine, o gradovima koji su tada oslobođeni, ali i o kasnijem obeležavanju tog istorijskog događaja, opasnostima zaborava i važnosti sećanja.

Milutinovićeva je podsetila da su prema odredbama Pariskog mirovnog ugovora Turci stekli pravo da iz svih gradova izađu, ali da njihovi garnizoni ostanu u Beogardu, Šapcu, Smederevu i Kladovu.  Predstavljali su stalnu opasnost za Srbe, jer su garnizoni bili prepušteni sami sebi, te su često izlazili iz tvrđava i pljačkali okolno stanovništvo. Godine 1862, posle bombardovanja, pretio je da izbije srpsko- turski rat, ali su međunarodne sile na hitnoj konferenciji uspele da pomire sukobe. Polovinom 1866. godine odnosi su bili tako zategnuti da se mislilo da se ratni sukob neće izbeći, da bi 28. januara 1867. godine zapovednik Beogradske tvrđave Ali Riza paša obavestio kneza Mihaila i srpsku vladu da je porta odlučila da se gradovi predaju Srbiji. Polovinom marta stigao je sultanov ukaz iz Carigrada i predložena su tri načina predaje gradova: da garnizoni budu turski, a da im komandant bude knez Mihailo, da garnizoni budu po pola turski, pola srpski, a da opet komandant bude knez Mihailo i treći da se gradovi ustupe Srbiji i da komandant bude knez Mihailo, ali da na beogradskom Kalemegdanu pored srpske zastave ostane i turska. Knez Mihailo i Srbija prihvatili su te uslove. Knez je prilikom posete svojim ponašanjem i rečitošću zadivio sultana, odlikovan je ordenom najvišeg ranga. Dobio je pet arapskih konja, bio na prijemu kod engleskog, francuskog, ruskog ambasadora, kod patrijarha. Primopredaja ključeva je u svim gradovima urađena po istom ceremonijalu. Major Lazar Cukić je sa jednim odredom vojske  i simbolično, ključem u ruci, umarširao u šabačku tvrđavu i smenio turske vojnike koji su istog momenta napustili Šabačku tvrđavu i lađom otplovili za Beograd, sve uz prisustvo velikog broja Šapčana, kao i Srba iz cele severozapadne Srbije. Primopredaja je bila vrlo važan korak u procesu sticanja nezavisnosti Srbije, koju dobija 1878. godine, posle Berlinskog kongresa.

Ovaj datum je bitan u procesu sticanja nezavisnosti, predstavlja krunu svih napora kneza Miloša Obrenovića za dobijanje Hatišerifa. Ovo je jedan od retkih primera u istoriji da je Srbija imala veliku dobit, a da je ostvarila mudrom diplomatskom politikom, a ne ratovima, smatra Milutinovićeva.

V.d.  direktora Narodnog muzeja Nela Tonković podsetila je da je kustoskinja predavač u Narodnom muzeju zaposlena 38 godina, te da je kao savestan i dobar muzejski radnik prešla put od kustosa pripravnika, preko kustosa, višeg kustosa do muzejskog savetnika. Osim uspinjanja lestvicom stručnog rada, imala je i određena upravljačka zaduženja, na mestu direktora i za to vreme se starala ne samo o objektu na čijem je čelu bila, već i o stalnoj postavci muzeja i progamima, te je shodno tome stručnjak od koga se može mnogo toga naučiti.

Ovo predavanje je četvrto u sklopu ciklusa „Širimo znanje“, kojim Narodni muzej Šabac nastoji da sve znanje koje ima podeli sa sugrađanima na edukativnim skupovima.

D.Dimitrijević

 

Facebook komentari

Leave A Reply