SLOBODAN VUKOVIĆ, PREDSEDNIK SAVETA MESNE ZAJEDNICE KLENjE
Stanovnice Klenja, sela u opštini Bogatić koje broji oko tri hiljade stanovnika, prema rečima predsednika Saveta Mesne zajednice Slobodana Vukovića, podeljene su u tri kategorije: domaćice, zaposlene koje po završetku radnog vremena rade i u gazdinstvu i zaposlene u manjim domaćinstvima, te nemaju mnogo dodatnog posla na imanju. Najteže je, smatra, onim u većim gazdinstvima, jer se njihov radni dan gotovo nikad ne završava, a neretko je posao pred njima fizički naporan.
-Najviše preovlađuju nezaposlene, domaćice koje su angažovane u svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Njihov posao je znatno teži, rade po 12 i više sati. One su i domaćice i tu da pomognu suprugu oko tzv. muških poslova, pošto nema radne snage. Onda ih čekaju i ženski poslovi koje treba obaviti, poput spremanja obroka, održavanja kuće, brige o deci, tako da su prilično angažovane i težak i obiman posao je pred njima- ističe Vuković.
Pamti vreme kada je bilo lakše ostvariti poljoprivrednu penziju, ali sadašnja situacija je takva da samo jedan član domaćinstva ostvaruje to pravo i to je najčešće muškarac.
-Poljoprivredna penzija se uplaćuje za jednog člana, tako je sad regulisano u državi. Pre je, sećam se, bilo tako da je penzijsko osiguranje uplaćivano za svakog člana domaćinstva. Međutim, jednog trenutka je Vlada donela odluku da se plaća samo za jednog člana gazdinstva. U tom pogledu, da bi se nešto promenilo, mora se delovati na širem planu. Sva vlast je preneta na opštine i Saveti mesnih zajednica nemaju više ingerencije da nešto mogu da rade u selu i samostalno donose odluke- podvlači Vuković i dodaje da od opštine zavisi da li će nešto uraditi, a Mačva je „slepo crevo“, tako da nema izgleda da će se otvarati neke veće fabrike ili preduzeća gde bi se ljudi mogli zaposliti.
Žene su uglavnom angažovane u većim šabačkim firmama, a u okruženju eventualno u trgovinskim radnjama, apotekama, maloprodajnim objektima, školama.
-Iz Klenja petnaestak- dvadesetak žena rade u „Jazakiju“. Veće investicije u našem mestu se na planiraju, jedino bi moglo da pomogne kada bi neki privrednik otvorio manju fabriku tekstila za dvadesetak- tridesetak zaposlenih, za šivenje i slično. Najavljuju da će u Bogatiću izgraditi hladnjaču, pa bi i one tu mogle pronaći posao u preradi voća. Vreme će pokazati da li je to ostvarivo- ističe on.
Sve žene koje rade na gazdinstvima proživljavaju težak period, budući da su cene poljoprivrednih proizvoda izuzetno loše.
-Trenutna otkupna cena svinja je nezadovoljavajuća- 130 dinara, a 160 je minimum da poljoprivrednik bude „na nuli“. Neki su počeli da tove bikove, a ne mogu da prodaju za 1,70- 1,80 evra. Nema seljak račun da bi radio, a uloženi napor je veliki. Srednji stalež ostvaruje prihod taman toliko da njihova domaćinstva prežive. U Klenju samo njih desetak mogu lagodno da žive i opstaju zahvaljujući većem obimu posla. Vrlo je teško na selu, što god počne da se radi, ne možeš adekvatno da naplatiš taj posao. Ne ceni se rad, pogotovo u stočarstvu, da ne pričamo o drugim granama poljoprivrede- objašnjava Vuković.
U ovom sazivu Saveta Mesne zajednice među pet članova ima i jedna žena, a zastupljene su i kao odbornici u Skupštini opštine Bogatić. Veća angažovanost u tom smislu i spremnost da se uključe u odlučivanje, možda bi mogla doneti promenu, boljitak i samim tim i poboljšanje njihovog položaja, zaključuje Slobodan Vuković.
D.Dimitrijević
