Nedostojni demokratske Evrope

0

METASTAZA POLITIČKE SRBIJE

I na proteklim  izborima potvrdila se ocena Fridom hausa da je Srbija nedemokratska država. Poslanici demokratske provenijencije u Evropskom parlamentu, na čelu sa Tanjom Fajon zadužnom za Srbiju, konstatovali su da novi sastav Skupštine Srbije ne odražava politički pluralizam u zemlji. Predlog je da se stane sa pridruživanjem Evropskoj uniji, jer za to ne postoje demokratski uslovi na kojima počiva ova zajednica. Pritom je naglašeno da nedostaju potrebne medijske slobode i da se guše prava građana na objektivno informisanje. Mala izlaznost potvrda je da novi sastav srpskog parlamenta nema politički legimitet i da je Srbija nalik autoritarnim režimima kao u Turskoj, Rusiji, Kini… Na domaćoj političkoj sceni vidna su narušavanja postojećeg Ustava, da, pored ostalog, predsednik države koji treba da odražava državno jedinstvo to nikako ne čini, i da sem te državne funkcije ne bi smeo neku drugu javnu funkciju da obavlja. U osnovi od Velike francuske revolucije osnov demokratije je podela na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. U Srbiji se dešava da parlament nikako ne kontroliše izvršnu vlast. Štaviše desilo se da je nosilac liste za parlamentarne izbore i još drastičnije svih lokalnih lista predsednik države, našto se po ko zna koji put Ustavni sud ne izjašnjava. A trebalo bi ako u njemu sede ugledni pravnici i branitelji osnovnog zakona države. Takođe ne reaguje kada se premijerka Brnabić obraća predsedniku države sa šefe, mada po Ustavu unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije, niti kada je uvedeno vanredno stanje bez odluke Skupštine. Navodno nezavisna regulatorna tela, kao REM na primer, ne obavljaju svoju skupo plaćenu funkciju jer su drastično porušena osnovna prava građana da budu istinito, celovito i pravovremeno informisani. Kada televizije sa nacionalnom frekvencijom, a preko njih se informiše najveći deo javnosti, izrazito daju prednost i predsedniku države i čitavom režimskom aparatu, kao propaganda, onda od fer i poštenih izbora nema ništa.

Ma koliko prodemokartski i proevropski orijentisani građani imali primedbe na pocepanost i nedelotvornost opozicije jasno je da bez pristupa medijima, a izloženi beskrupuloznoj satanizaciji, da su opoziciji  bile vezane ruke. Pogotovo u vreme pandemije, policijskog časa, i svega ostalog što je usledilo. Bez ijedne proevropske i prodemokratske stranke u Skupštini Srbije jasno je da su okrenuta leđa Evropskoj uniji. Ako se zaboravilo da se dve trećine ekonomske i druge razmene obavlja sa Evropskom unijom, da je ona donirala više od tri milijarde evra a SAD oko milijardu dolara, a da se kao najveći prijatelji ovog režima spominju Kina i Rusija, onda to nije evropski put Srbije. Sloboda mišljenja, vladavina prava, demokratska načela, ekonomski razvoj su osnova na kojima počiva savremena Evropa, i po tome nema premca u svetu. Ako je autoritarnost glavna odlika političkog života Srbije onda od neke moderne, razvijene, demokratske i proevropske Srbije nema ništa, i to u dužem vremskom periodu. Još jedna prilika je propuštena kao 1990. godine, na prvim višestranačakim izborima, kada je odbijena ponuda za članstvo u tada Evropskoj zajednici, uz potporu u vrednosti od tri milijarde nemačkih maraka i pride šest miijardi dolara od SAD. Srbija je tada izabrala tvrdi  nacionalizam, izolaciju i ratove, a posledice ni do danas nisu sanirane.

 

Facebook komentari

Leave A Reply