Naprednjačko zapošljavanje

0

BORIĆ I ČAROBNO SANDUČE

Narod svašta priča. Iz raznoraznih razloga. Mada, kako kažu, u svakoj priči ima neke istine. Nisam od onih ljudi koji u sve i svakom veruje ili jedna od zanimljivih, i slobodno mogu reći bajkovitih, priča koja mi je proteklih godina privlačila pažnju je ona koja se odnosi na naprednjačko zapošljavanje (mada, u principu, to svi rade). I tako sam tragom tih „tračeva“ počeo da istražujem šta je u svemu tome istina.

 

Članstvo u stranci

Naravno, prvo i osnovno, danas je skoro nemoguće da mlada osoba dobije posao, bez obzira na stručnost, znanje i sposobnost, a da se pre toga ne učlani u političku partiju koja je, prisvojila kao „ratni“ plen tu ustanovu ili preduzeće. Ovde se isključivo radi o državnim i lokalnim ustanovama ili javnim preduzećima. A jedna od takvih ustanova koja i najviše zapošljava je Opšta bolnica Šabac pa je i „pritisak“ na nju najveći.

Mada, a to je sigurno, učlanjenje u stranku nije dovoljno niti je garant za bilo šta. Zašto? Pa, pre svega zato što u svakoj partiji (koaliciji), a naročito Srpskoj naprednoj stranci, ima nekoliko „struja“ i sijaset klanova koji su u međusobno lošim i rivalskim odnosima pa je tako lakše dobiti sedmicu na lotou nego pogoditi kojem lokalnom partijskom lideru se treba prikloniti. A svi su drčni i pričaju kako su baš oni ljudi od poverenja vrhuške iz Beograda pa i samog Vučića. To uglavno potvrđuju nekim selfijem.

Tako se dešavalo da „nesrećna“ osoba ne dobije posao samo zato što je suparnički klan sakrio njenu pristupnicu jer protežira nekog svog. A trud da se dokaže članstvo je posle toga bespredmetan.

 

Dokazivanje

Dakle, ako mlada osoba, koja traži posao, nije miljenik odgovarajućeg lokalnog političkog funkcionera ili nije u nekoj „vezi“ sa njim mora da dokaže odanost stranci. Obično najviše konkursa za posao se raspisuje pred nekakve izbore tako da prednost u zapošljavanju imaju oni koji donesu veći broj „sigurnih“ glasova. A, kažu, kvota je od 15 do 50 glasova u zavisnosti od radnog mesta i ostvarenog „ugleda“ u stranci. Između izbora, u očekivanju da se raspišu konkursi, sledi sticanje „ugleda“. A to se postiže tako što ta mlada osoba mora da prisustvuje svim mitinzima stranke, ili protestima kakav je slučaj bio u Šapcu, da nosi transparente i arlauče „Aco Srbine“ ili šta drugo što im se naredi. Posebno se prati i boduje njihovo angažovanje na društvenim mrežama (takozvani botovi) a „rejting“ im raste u zavisnosti od laži i uvreda koje napišu za političke protivnike. I to bi sve možda i bilo u redu da se njihovi „mentori“, i bukvalno, ne iživljavaju na njima. Tako pred neki miting stigne „naredba“ da devojke moraju obući crne suknje i bele košulje. U početku, dok sam slušao brojne ispovesti ponižene dece i njihovih roditelja nisam mogao da poverujem da je to tačno. Jer, kome bi tako glupa ideja mogla da padne na pamet. I čemu? Međutim, probao sam to da proverim i kod ljudi iz same Srpske napredne stranke koji su mi tu priču potvrdili i objasnili da se tako prepoznaju oni koje je doveo Pajić od onih koje dovodi Birmančević ili oni koje treba da se zaposle, recimo, u bolnici. To odevanje im dođe kao lična karta. Dres da se vidi kojem „timu“ pripadaju.

 

Maškarada za javnost

Znam da ste ove, ovakve i slične priče, poštovani čitaoci, svi čuli i da sad mislite „pa šta, to svi rade“! Ali, ove i ovakve priče predstavljaju samo maškaradu u koju javnost treba da poveruje kako bi se sakrile brojne kriminalne radnje koje naprednjaci čine kako bi od onih koji traže posao iznudili i novac Što retko ko hoće da prizna a i teško je dokazivo. Pre svega zbog straha.

E, ovde su naprednjaci korupciju i uzimanje para razvili do savršensta.

 

„Članarine“

Mnogo smo tekstova objavili o tome da su Pajić i Birmančević „Beogradu“ prijavili da u Šapcu imaju veliki broj članova. Ali kako po statutu stranke član je samo onaj koji plaća članarinu došli su u problem jer članarina koja ide za Beograd nije bila u srazmeri sa brojem članova. Tako je počela „borba“ za prikupljanje novca. Od članova, od funkcionera, reketirali su firme… I tako, neki vrli naprednjak se dosetio da „članarinu“ uzima od onih koji traže posao. Ljudi, sa kojima sam razgovarao kažu da je taj iznos, za „članarinu“, 300 evra.

 

Kako to funkcioniše?

Onaj ko želi da dobije posao mora da pripremi dva CV-ja (biografije). Prvi se šalje tamo gde se konkuriše a drugi, uz koji mora da stoji fotografija (nije mi jasno zbog čega), stavlja se u koverat uz 300 evra za „članarinu“. Taj koverta se, kažu oni koji su ovo prošli (tako im je rečeno), šalje u Beograd Branku Maloviću a on odlučuje ko će se zaposliti. Naravno, ovo je samo „članarina“, predujam, da se uđe u „bubanj“ bez ikakve garancije. Kada sam jednog od roditelja, koji je ovaj iznos platio, upitao zar nije posumnjao da je to možda prevara i da džabe daje pare lakonski mi je odgovorio: „Šta ću, dete mi nema posao i plače svaki dan. Morao sam nešto da pokušam. Da joj dam nadu. A i nije 300 evra neki novac“.

Ako se „biografija“ izvuče iz „bubnja“ i kandidat dobije posao onda se „članarina“ mora pojačati sa još 500 evra.

“Čarobno sanduče”

„Savršen zločin“

E, sad dolazimo do nadnaslova ovog teksta. I pitanja kako se taj koji uzima koverat sa parama ne plaši da mu taj novac može biti „podmetnut“ pa da ga policija (bez obzira šta mislili o njenom radu) uhapsi i da zaglavi nekoliko godina zatvora dobio sam odgovor koji me je zaprepastio. „Pa, ne daje se taj koverat nikom u ruke“. Ispred prostorija Mesne zajednice na Čaviću, gde je predsednik Mladen Čolić iz milja prozvan Borić jer je, kažu, od para mesne zajednice kupio boriće koje je posadio u svom dvorištu, postoji jedno poštansko sanduče u koje se taj koverat ubaci.

I tako dolazimo do „savršenog“ zločina u kojem nema krivca. Ako se policiji prijavi ovakav slučaj i ona napravi „sačekušu“ onaj ko vadi poštu iz „čarobnog“ sandučeta praviće se da pojma nema o čemu se radi i da je to neko pogrešio a ako sve prođe kako treba pare će neko sigurno uzeteti. Da li stvarno Malović ili „pametnjaković“ koji je ovo smislio samo Bog zna.

I niko ne može da odgovara a ni da snosi odgovornost ako se posao ne dobije i pare „propadnu“. Pa, kocka je to – ko vam je kriv što ste pristali da se kockate. Više sreće u sledećem izvlačenju!

NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!

Ivan Kovačević

Facebook komentari

Leave A Reply