Matematika modernim jezikom i borba za bolju komunikaciju u školi

0

Autor Siniša Mozetić rešava đačke nedoumice u knjizi „Može li jedno pitanje, profesore?“

U projektovanoj srednjoškolskoj nastavi matematike se, pažljivom i dogovorenom realizacijom programa, mogu uočiti neke nepreciznosti, nedorečenosti i nedoslednosti, kao i suvišna literarna krutost i nemaštovitost, a svojom knjigom „Može li jedno pitanje, profesore?“ autor Siniša Mozetić pokušava da dâ doprinos otklanjanju uočenih slabosti. Skoro četiri decenije radi u Šabačkoj gimnaziji, gde je, kao jedan od prvih školovanih programera u gradu, počeo da radi upravo kao profesor programiranja, a nastavio kao profesor matematike.

Poziv na bolju komunikaciju učenika i profesora

Knjiga, koja će biti promovisana u Biblioteci šabačkoj, kasnije i dostavljena gimnazijama u Srbiji, teži da premosti prazninu u gradivu koja se javlja do odlaska na fakultet, kada se čini da učenici ostaju uskraćeni za neke odgovore, jer na fakultetu prepostavljaju da su ih već dobili tokom ranijeg školovanja, a u srednjoj školi da će ta znanja steći upravo na ustanovama visokog obrazovanja.

Promocija u sredu u dvorani „Vinaver“

Promocija knjige „Može li jedno pitanje, profesore?“ zakazana je za sredu, 7. novembar, u 19.30 sati u dvorani „Vinaver“ Biblioteke šabačke. Prisutnima će se obratiti metodičko- didaktički korektor Biljana Drobnjak, saradnik u nastavi na ETF-u i bivši đak Šabačke gimnazije Srđan Stefanović, koji će govoriti o matematičkom značaju knjige sa pozicije nastavka školovanja, dok će delove knjige čitati glumac Marko Ribić.

-U matematičkom delu osmislio sam dve teme kao centralni deo promocije, koje sam ocenio kao jednostavne za praćenje. Potrudio sam se da promocija bude takva da se neko ko nije matematičar ne oseća zanemareno. U drugom delu, u poglavlju „Umesto biografije“, objavio sam tekstove, pesme koje sam pisao dok sam studirao, koje svojim sadržajem upućuju onoga ko čita da sazna nešto o meni. Biografija se jednim profesionalnim delom vidi kroz knjigu, a u drugom, privatnom, emotivnom, donekle intimnom, je izbor mojih pesama koji je napravio moj sin Marko- rekao je Mozetić.

-Naslovom pozivam na komunikaciju učenika i njihovih profesora, koja veoma često ne postoji, ili nije na potrebnom nivou. Učenici, koji po pravilu ne uče redovno, ne mogu ni da pitaju šta im nije jasno, jer to još i ne znaju u tom trenutku. Tako se časovi pretvaraju u monolog i, nažalost, pasivno prepisivanje sadržaja sa table. Na stručnim seminarima često se realizuju teme koje su magistarski ili doktorski radovi predavača, a da njihov sadržaj nema mnogo veze sa onim što se uči u školi. Moja knjiga je doživela realizaciju svojih tema i preživela primedbe i zapažanja kolega i učenika Šabačke gimnazije. Zato s pravom pozivam organizatore seminara da pre objavljivanja programa anketiraju srednjoškolske učenike i profesore o željenim temama i predavačima- navodi Mozetić i dodaje da knjiga nastaje u vreme velike komercijalizacije i monopola u prodaji udžbenika i zbirki od strane „nedodirljivih“ autora, pa ne može naići na veliko odobravanje onih na čije slabosti ukazuje, a to su već navedeni autori popisane srednjoškolske literature.

Nastanku knjige, pored autora, svoj doprinos dao je tim profesora, kao i bivših i sadašnjih učenika Šabačke gimnazije. Većina tema uspešno je realizovana na časovima redovne ili dodatne nastave, sekcijama, kao i pripremama za takmičenja ili upis na fakultet. Popularne teme objavljivane su i u „Gimnazijskom glasniku“.

-Zalažem se da se naša srednjoškolska gramatika stavi u okvire onoga što se uči u najboljim i najuspešnijim školskim sistemima, kao i da se upotrebljivost stečenih znanja mnogo više proverava i unapređuje. Naši profesori bi trebalo da su svetski konkurentni, pa i predlagači izmena i poboljšanja u realizaciji nastave na tom nivou, a naši učenici ne bi smeli da imaju nedovoljno jasna, precizna i dosledna znanja. Mislim da je obrazovanje trenutno zapostavljeno i da bi se mnogo toga moralo izmeniti u odnosu društva prema ovoj značajnoj društvenoj delatnosti. Poražavajuća činjenica je da se učenicima nekritički daju sve veća prava, a od njih sve manje traži. U mnogim osnovnim, pa i srednjim školama, prosek ocena cele škole iz svih predmeta je nerealno visok, što može biti pogubno za kredibilitet našeg školskog sistema, pa i društva u celini. O tome treba ozbiljno razmišljati i preduzeti sve što je moguće i dopustivo, kako bi obrazovanje pomagalo, a ne odmagalo svima nam željenom društvenom napretku- smatra profesor matematike u Šabačkoj gimnaziji.

Modernizacija tema i institucije koje ćute

Neobični naslovi poglavlja u knjizi nastali su iz ideje da je matematika deo jednog univerzuma i svih naših potreba i želja, da se zapravo sa njima može spojiti, pa i rečima i govorom. U poglavlju „Konstruktivna neposlušnost“ autor zagovara neposlušnost kao vid donošenja boljih odluka od onih koje su postojale, jer smo često u situaciji da nas ljudi kritikuju, a da zapravo nemaju sami bolje rešenje.

-Zagovaram neposlušnost iza koje stoji predlog da se to što je kritikovano popravi. Mislim da je taj matematički govor često mrtav, siv i da ga treba promeniti. Matematika treba da bude obojena i živa nauka i u tom kontekstu sam napisao mnogo matematičkih priča sa interesantnim naslovima i pristupom koji inače nije uobičajen, ali za koji mislim da je potreban našoj školi da bismo izašli iz stereotipa, govora koji već postaje neinteresantan, jer se ponavlja iz godine u  godinu. To nam nedostaje, modernizacija tema. Knjiga upravo pokušava da matematiku obuče u modernije odelo i da progovori modernijim jezikom- podvlači Mozetić, ističući da mi ne možemo promeniti matematičke istine, ali možemo matematiku koja pomaže u shvatanju univerzuma da stavimo u one uloge u kojima ona objašnjava ono što nas danas muči i o čemu danas brinemo.

Nedodirljivi i autori bez odgovora

Mozetiću je ovo druga knjiga, a prvu, pod naslovom „Naučite sudoku“, koja govori o logičko- kombinatornim metodama rešavanja te igre i čijoj je promociji u Šabačkoj gimnaziji prisustvovao japanski ambasador, napisao je sa željom da tu igru popularizuje. U međuvremenu, sa kolegama Goranom Đurićem i Biljanom Drobnjak učestvovao je na konkursu Zavoda za unapređenje znanja i vaspitanja sa temama koje su deo nove knjige.

-Sada mi imamo akreditovani seminar koji će se naredne tri godine realizovati u gradovima u Srbiji. Pre desetak godina sam bio koautor knjige, udžbenika za peti razred, koju sam napisao sa Mioljubom Isailovićem iz OŠ „Nikolaj Velimirović“, a koautor je i moja sestra Hermina Ljuština, profesor matematike u Novom Sadu. Knjiga nije dobila nikakav zvanični, službeni odgovor, što je deo politike koja se kod nas vodi da su određeni autori zaštićeni i nedodirljivi i da samo njihovi udžbenici  i knjige mogu da prođu, a ostalima čak nema ni odgovora. Neke od tih tema smo prezentovali u gimnazijama u Sremskoj Mitrovici, Valjevu i Beogradu, kao i na seminaru povodom dana škole u Šabačkoj gimnaziji. Knjiga već živi kroz predavanja, seminare, časove, „Gimnazijski glasnik“, što znači da je potvrđena njena korektnost- istakao je Mozetić.

Interesantan podatak je, navodi, da su kompleksni brojevi alat bez kojeg je nemoguće izračunati sigurnost leta aviona, odnosno da li je avion sposoban da leti u normalnim uslovima, jer je taj proračun neizvodljiv bez teorije kompresije brojeva.

-Mnoge teme su povezane, a ne vidi se zajednička nit. U knjizi pokušavam da se time bavim i bio bih zadovoljan da to bude pokretač, inicijalni, pionirski rad na tu temu. Ne mislim  da taj posao ja treba da završim, ali sama činjenica da sam to napisao i potpisao zaslužuje da se na to da odgovor. Veliki je promašaj našeg društva što institucije na naše dopise ćute, iako se pozivam na rusku matematičku školu, koja nikada nije oborena. Knjiga je deo pokušaja da se promeni odnos onih koji nešto traže i onih koji treba nešto da odgovore. Moje pitanje je univerzalno, ono poziva da na svim instancama kompetentni daju odgovore. Ja sam u knjizi đacima dao poziciju onih koji pitaju i sa svoje pozicije dao odgovore koje smatram da su dobri- naglasio je on.

Sredstva za sufinansiranje knjige obezbedio je Grad Šabac na godišnjem konkursu, a Mozetić je naglasio da bi „voleo da ona bude još jedna kockica u šarenom mozaiku večite i prave borbe za dobru i kvalitetnu komunikaciju u našoj dobroj, modernoj i interesantnoj školi“.

Dragana Dimitrijević

Facebook komentari

Leave A Reply