Maske su pale

0

Skrivena Državna tužiteljka

Konačno,posle osam godina hibernacije, u javnosti se pojavila državna tužiteljka Zagorka Dolovac. A bolje da nije. Nakon javne prozivke predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića da ona priča skaske o idiličnom životu u Srbiji, “kako cveta cveće“, bez pomena ijednog od jačih igrača na političkom i kriminalnom igralištu, viđena je u Predsedništvu, zapravo kod Aleksandra Vučića. Ali, u krajnje bednom stilu, krijući se iza fascikle od TV kamera. I onda nakon toga dva naprasna intervjua, posebno onaj kod režimskih „Novosti“, gde je opet neka nemušta igra brojki i slova, a nijedan značajan slučaj. Odmah u tom fonu bio je i sastanak sa novopostavljenim ministrom policije Aleksandrom Vulinom. I obećaše borbu protiv mafije, na što je uveliko pozvao i predsednik države Vučić. Doduše, njemu to nije prvi put.

Državna tužiteljka Dolovac ima sasvim pristojnu platu, više od 200.000 dinara mesečno, pa to pomnožiti sa osam godina, dobije se velika para, a učinak nikakav. I ono što je najvažnije, po Ustavu, ona je nezavisna od izvršne vlasti, moćnija i od predsednika i ministara, jer može svakog od njih da krivično goni ako ima indicija za to. A nije da ih nema. Na primer, za početak da se istraže tih famoznih 200.000  dolara od tetke iz Kanade za Vulinov stan. Dovoljno je videti da se duže od godinu dana krčka optužnica protiv Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika, za Jovanjicu, najveću plantažu marihune na Balkanu, proces nikako da se zahukta, čak je i inspektor koji je to otkrio morao da daje izjavu za TV, pazeći da ne optuži Andreja Vučića. Gospođa Dolovac, uzgred, nije intervenisala zbog prekomerne upotrebe sile na protestima sedmog i osmog jula. Sve je dobro viđeno na profesionalnim medijima, besomučno prebijanje građana, i to su činili ljudi u uniformama ili sa značakama JSO i nekih drugih službi, a bilo je i huligana koji rade za policiju. Od tada je prošlo četiri meseca, a na primer tužioce ne zanimamju  policajci koji su batinali nemoćnog građanina na ulici ili mladiće na klupi, ili udarajući dečka sa posebnim potrebama u Novom Sadu. Mnogo posla ima za poštenog tužioca, kao prvo ono rušenje u Savamali, gde je poznato da su to izvršili „kompletni idioti iz gradske vlasti“. Istrage se vode pre svega kuda idu putevi novca. Pa može se poći od Beograda na vodi, ugovorom sa privatnom arapskom firmom, vrednim više od tri milijared evra, ili uloga Zvonka Veselinovića i njegovog pajtosa Milana Radočića u popločavanju i izgradnji prestonice, pa kako to firme bliskih rođaka ministarki Darije Kisić, ili čak premijerke Brnabić dobijaju silne poslove od države, a tobož nema trgovine uticajem i sukoba interesa. Još je veoma sveža uloga bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića i njegovog oca u trgovini oružjem, a nije zgoreg ispitati enormne profite trgovca oružjem Slobodana Tešića. Posla zaista ima mnogo jer je Srbija ogrezla u kriminalu i korupciji. Čisto polje za prljave poslove, jer na primer javne nabavke se raspisuju u vrednosti od 3,7 milijardi evra, a u 70 odsto slučajeva pojavljuje se jedan ponuđač, u 20 odsto javljaju se dve firme, a samo u deset odsto slučajeva tri i više ponuđača. To je već monopol, koji bi lako mogli tužioci da istraže, a policija je tu da obavi svoj deo posla, ali po nalogu tužioca.

I dok je u Rumuniji nekadašnja državna tužiteljka Laura Koveši obavila ogroman posao i skresala krupan kriminal naravno uz drastične kazne visokih političkih funkcionera, a u Hrvatskoj osuđen bivši premijer Ivo Sanader, ranije je odgovarao i  ministar i sadašnji premijer Slovenije Janez Janša, pa bivši premijer Francuske Fransoa Fijon, i diljem pravne Evrope jasno je da se mafija i korupcija moraju suzbiti jer u suprotnom država i društvo gubi. Ne mora baš daleko da se ide, na primer u Šapcu ima dovoljno posla za tužioce jer mnogo toga im je servirano na tacni. Nekih petnaestak krivičnih prijava za izbornu krađu, navedena imena počinilaca i svedoka, dostavljeni dokazi. Samo treba postupiti po zakonu, i po savesti. Ali, očigledno da nedostaje taj mig sa vrha, naravno od državne tužiteljke koja se pokazala da više voli da čuva vlastodršce nego da se bori potiv kriminala.

I dok bi neko pomislio da je Zagorka Dolovac konačno počela nešto da radi u svom delokrugu, isplivalo je da  će se to verovatno raditi po starom. Bio je izbor novog sastava Državnog veća tužilaca, ono koje određuje čitavu strategiju i tužioce kao nezavisne, ali po svemu sudeći kako je to odrađeno, lobiranjem ali i nekim prepoznatljivim načinima pretnji i ucena, novi sastav ne obećava i novi pristup, i sem možda jednog predstavnika iz Novog Sada, a ukupno ima 11 članova, svi su iz Beograda. Izgleda ponovo ista priča o glavnoj, udarnoj pesnici protiv mafije, kriminala i korupcije.

Facebook komentari

Leave A Reply