Popust015

„Mačva“ mi je donela veliki obrt u karijeri

0

Najbolji strelac Super lige u avgustu Bojan Matić za „Podrinske“

Golgeter „Mačve“ Bojan Matić je za kratko vreme dostigao neverovatan uspeh. Od jula prošle godine u dresu „crveno- crnih“, kao prvi strelac tima i drugi strelac Prve lige Srbije doprineo je istorijskom uspehu kluba- plasmanu u Super ligu, gde je nastavio sa još boljim učinkom, te su usledila priznanja za najboljeg igrača trećeg kola, prvo mesto na listi strelaca sa šest pogodaka i poslednje u nizu- najbolji fudbaler Super lige u avgustu, prema tradicionalnoj anketi Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ i žirija novinara sportskih redakcija. Iz matičnog „Jedinstva“ u Novom Bečeju angažovan je u Senti, a potom u Zemunu i Loznici, nakon čega na poziv predsednika kluba Ivice Kralja i tadašnjeg šefa struke Predraga Rogana dolazi u „Mačvu“. Poslednjih dana letnjeg prelaznog roka u medijima se spekulisalo da planira odlazak u inostranstvo, ali su ga čelnici kluba ipak zadržali u svojim redovima.

 

Koliko je priznanje od ljudi iz struke značajno i da li je očekivano, budući da su se pominjali još neki kandidati, između ostalih i Nemanja Nikolić, sa kojim deliš prvo mesto na listi strelaca?

Nagrada za najboljeg fudbalera Super lige u avgustu je za mene zaista veliko priznanje. To je podsticaj da ubuduće budem još bolji, motiv više da sa još većom posvećenošću pristupim treninzima, kako bih dao svoj maksimum na terenu. Kako sam pročitao u medijima, pobedio sam u samom foto- finišu i ostavio iza sebe dva izuzetno kvalitetna igrača- Aleksandra Pešića iz Crvene zvezde i Nemanju Nikolića iz Spartaka. Iskreno, nisam očekivao da ću baš ja biti izabran, iako se to nikad ne zna. Super liga je dosta jaka i ima mnogo kvalitetnih igrača, a mene su moji golovi i dobre partije koje sam pružao u klubu dovele do toga budem nagrađen. Stvarno mi je drago i presrećan sam što sam osvojio tu nagradu. Na meni je da radim još više i bolje, kako bih je u narednom periodu makar još jednom- dvaput osvojio.

U prelaznom roku se spekulisalo da ćeš napustiti „Mačvu“. Da li je bilo ponuda iz inostranstva?

Bilo je ponuda, ali se time jednostavno ne opterećujem uopšte, čak ni ne razmišljam o tome. Meni je stvarno lepo u „Mačvi“, zadovoljan sam i presrećan što sam deo ovog tima. Razmišljaću o tome kad bude došla prava ponuda i pravi klub, a to će se desiti kad- tad, jer profesionalizam za koji sam opredeljen tako nalaže. Za sada se ne opterećujem time, ostaću ovde sigurno do zime. Potpisao sam jednogodišnji ugovor do leta 2018. godine. U slučaju da se pojavi dobra ponuda koja može da se prihvati, što ne zavisi samo od mene, i klub se dosta pita, može doći do nekih promena u zimskom prelaznom roku. Videćemo u narednom periodu šta će se dešavati.

Računajući „Jedinstvo“, „Mačva“ je peti klub u kome igraš, ali se čini da je prvi u kome ti se ukazala prava šansa na terenu koja ti u drugim klubovima nije pružena?

Iz matičnog kluba sam prešao u Sentu zato što su me golovi preporučili, što je bila i preporuka za moj prelazak iz Sente u Zemun. To jesu bile niže lige, ali sam zaista davao dosta golova. Opet, kada sam došao u Zemun, nisam dobio pravu priliku, već samo šanse „na kašičicu“, te sam igrao, kad se sve spoji, možda 45 do 90 minuta jednu utakmicu u šest meseci. Posle toga sam došao u Loznicu, gde sam isto tako bio skrajnut i jednostavno nisam dobijao šansu. Na poziv Ivice Kralja i Predraga Rogana, koji je tada bio šef stručnog štaba, došao sam u „Mačvu“ i pružena mi je prilika. To je bilo dovoljno da se za šest meseci do godinu dana desi toliko veliki obrt u mojoj karijeri, kakav svaki igrač može samo da poželi. Ovo što se meni trenutno dešava je velika stvar. Radim ono što volim i neverovatan je osećaj kada to prate takvi rezultati.

 

Fudbal- opredeljenje od detinjstva

Zašto fudbal?

Fudbal treniram od svoje sedme godine, nikad ga nisam zapostavljao i uvek sam nalazio način da vreme provedeno na terenu ne utiče na ispunjenje školskih obaveza. Kasnije, prioritet mi je bio da završim fakultet, a po završetku studija mi se ukazala prilika da počnem da igram na ozbiljnijem nivou, počevši od Zemuna. Jeste da nisam dobijao šansu, ali opet je to je bio savezni rang takmičenja, Prva liga. Posle toga je usledila Loznica i sada „Mačva“.

Tako je i krenulo od početka na šabačkom terenu?

Sve se nekako namestilo da ide uzlaznom putanjom od trenutka kada sam došao ovde. Prva utakmica koju sam trebao da odigram u „Mačvi“ je bila na domaćem terenu, protiv Drine iz Zvornika, gde nisam trebao da počnem kao starter. Međutim, došlo je do povrede našeg napadača i ja sam uskočio umesto njega i na toj utakmici u prvih 45 minuta dao tri gola. Kada u životu nešto krene kako treba, to se odmah namešta od prvog dana. Naravno, u svemu tome veliku ulogu igra zalaganje na treninzima, kao i dobra komunikacija sa igračima i trenerom. To je formula za uspeh.

Koliki je udeo talenta i rada samog igrača, a koliko je važan trener i šansa koju će da mu pruži u nekom trenutku?  

Svaki igrač koji igra u Super ligi sigurno ima neki kvalitet. Niko nije približan nekim vrhunskim igračima, ali svi smo mi dobri i kvalitetni igrači i dele nas samo nijanse. Uvek sam govorio da je trening 90 posto posla, pa i dan- danas iza toga stojim. Ako je ekipa dobro postavljena i dobro se pozicionira u toku nedelje, a kada dođe ta utakmica, sledi taj putokaz i pruži maksimum od sebe, pobeda i dobar rezultat ne mogu da izostanu. Treba imati kvalitet i dobrog trenera koji zna da primeni taktiku koju je smislio na igrače i tako se dolazi do rezultata.

Pobeda ekipe važnija od pozicije na listi strelaca

Jednom prilikom si rekao da ti nije toliko važno da daješ golove, iako je to očekivano za poziciju napadača?

Nije mi bitno da ja dajem golove, bitno mi je da ekipa pobeđuje, a golovi dođu sami po sebi kao kruna dobre igre bilo kog igrača, uz podršku celog tima. Bitno je da se pobeđuje i da ta igra ima rezultata, a sve ostalo će doći. Moja pozicija u timu je takva da ja dajem golove. Za sada mi ide dobro, u sedam kola dao sam šest golova, što je sjajan rezultat. Ako nastavim u tom ritmu, biću zadovoljan. 

Koliko je teško bilo uklapati se svaki put iznova u novu sredinu, i profesionalno i privatno?

Fudbal je takva profesija koja zahteva često odsustvovanje od kuće, putovanja, a samim tim i odricanja od vremena koje bih inače proveo sa porodicom, društvom i prijateljima ili u aktivnostima na koje sam navikao dok nisam otišao iz Novog Bečeja. Svaki početak je težak, pa i sam odlazak od kuće iziskuje određeni period prilagođavanja novoj sredini. Meni je trebalo šest meseci da se prilagodim da ću retko dolaziti kući, da jednostavno moram nekih stvari da se odreknem, jer mi vreme i novo okruženje to ne dozvoljavaju. Ipak, kada se čovek navikne i kada te male žrtve počnu da daju rezultate na profesionalnom planu, onda se nekako pomiriš sa tim.

Šta „Mačvu“ i Šabac razlikuje od drugih klubova, odnosno gradova, u kojima si bio?

Šabac je grad sporta, jer pored „Mačve“, tu su i „Metaloplastika“, „Medicinar“, vaterpolisti… Ljudi u ovom gradu jednostavno žive za sport i ta euforija je prisutna uvek, a posebno kada se igraju neke utakmice od velikog rezultatskog značaja. To je svima interesantno, dok, na primer, u Beogradu ima dosta klubova i ljudi nisu toliko zainteresovani za sport. U Loznici je isti slučaj. Taj sportski i navijački duh koji se oseća izdvaja „Mačvu“ i Šabac od ostalih gradova. Stalno ističem da je atmosfera u našoj ekipi od prvog dana od kada sam došao u Šabac neverovatna. Tvrdim da to nema 90 posto ekipa u Srbiji i da je upravo ta pozitivna energija koja nas zajedno drži najzaslužnija za rezultat koji postižemo, pored treninga i trenera Dragana Aničića.

Profesionalizam na prvom mestu

Imaš li uzore na terenu i kada ćeš smatrati da si dostigao svoje najviše domete u profesionalnom smislu?

Od samih početaka u ovom sportu, cilj mi je bio da postanem profesionalni fudbaler i u tome sam uspeo. Naredni korak i logičan sled je odlazak u inostranstvo, u sredinu u kojoj mogu da se oprobam u mnogo jačim ligama nego što je naša i testiram svoje mogućnosti. Uzor mi je Zlatan  Ibrahimović, čovek koji u 37. godini igra na veoma visokom profesionalnom nivou u izuzetno zahtevnoj Engleskoj ligi.

Ima li mesta rivalstvu ili zavisti među igračima?

U ekipi nema. Svako očekuje da igra, a od 20 igrača, ima nas 11 koji treba da počnu. Ima tu sigurno igrača koji bi voleli više da igraju, ali to je na treneru da odluči. Verujem da trenutno u ekipi nema nezadovoljnih igrača, jer svi dobijaju šanse na utakmicama. Do osmog kola, mislim da su svi igrači igrali i dobili minutažu bar po 10- 15 minuta.

Kakva su očekivanja u nastavku prvenstva?

Ne volim da razmišljam previše unapred, uvek sam skoncentrisan na prvu narednu utakmicu. Čukarički je izuzetno dobra, kvalitetna ekipa i sigurno je da nas očekuje jako teška utakmica, ali napominjem da je nama vetar u leđa naša publika, koja u zaista velikom broju prati utakmice, jer govorimo o četiri- pet hiljada ljudi. Pozivam ih da nas u petak bodre sa tribina i uz njihovu podršku očekujem dobru utakmicu i moguću pobedu.

Dragana Dimitrijević

Leave A Reply