Ivan Radovanović, direktor Kulturno- obrazovnog centra Bogatić

0

„Blagodarje“ je kruna našeg doprinosa književnoj sceni Srbije

 

20160123_122032Kulturno- obrazovni centar u Bogatiću može da se pohvali kontinuitetom u radu i napredovanju u sve tri organizacione jedinice funkcionisanja. Za vreme četvorogodinjeg mandata sadašnjeg direktora Ivana Radovanovića urađeno je mnogo na promociji i širenju kulture, kako u opštini, tako i u dijaspori. Folklorni Ansambl „Đido“ u decmbru prošle godine obeležio je dvadeset godina rada, omladinska scena Amaterskog pozorišta nastavlja sa radionicama, a pokrenuta je i Dečja scena.

Kruna uspeha je „Blagodarje“, priznanje koje je Radovanović dobio 25. januara od Udruženja književnika Srbije, najstarijeg esnafskog udruženja, koje je u 2015. godini slavilo 110 godina od svog osnivanja. Zanimljivo je da je Janko Veselinović bio jedan od osnivača tog udruženja, a prošle godine je bilo i 110 godina od njegove smrti, tako da su ta dva jubileja propraćena jedan za drugim. Jedan dan „Jankovih dana“ je bio održan u Beogradu u Udruženju književnika Srbije gde se pričalo o liku i delu Janka Veselinovića, ustaničkoj Srbiji koju je opevao, odnosno opisao kroz svoj roman „Hajduk Stanko“ i u drugim pripovetkama.

-Mene je iznenadio taj poziv deset dana pred Svetog Savu. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije je na zasedanju doneo odluku da mi kao direktoru dodeli „Blagodarje“. Inače, „Blagodarje“ se dodeljuje pre svega najstarijim i najistaknutijim članovima Udruženja književnika Srbije, što je za mene bila još jedna satisfakcija i čast iz razloga što smo, kako su oni tamo naveli, dali trajni doprinos Udruženju književnika Srbije i književnoj sceni Srbije, što smo ustanovili manifestaciju „Jankovi dani“ u Glogovcu, koja će svake godine, pa i u narednim godinama, biti najmanje dva- tri dana i što smo prvi put u bližoj istoriji naše književnosti ustoličili nagradu za istorijiski roman, čiji je dobitnik „Knjiga o hrastu“ Janka Vujinovića- rekao je Radovanović, koji smatra da će time da podstaknu da se i u narednim godinama nastavi osvrt na istoriju i tradiciju srpskog naroda.

Pored Gramate koju je Kulturno- obrazovni centar dobio prošle godine od njegovog preosveštenstva vladike šabačkog gospodina Lavrentija druga najznačajnija i njemu lično najdraža, nagrada koju je za su za svoj rad na mestu direktora ostvario.

-Kad su nam javili za priznanje, insistirao sam da nagrada pripadne ustanovi, Kulturno obrazovnom centru. Međutim, vezali su je za ličnost, baš iz razloga da daju i u narednim godinama podršku celokupnoj toj priči. Zato su naslovili nagradu na direktora centra, jer sam bio najmlađi, do tada je najmlađi dobitnik imao 63 godine- objasnio je on.

Organizacione jedinice centra su Folklorni ansambl „Đido“, Amatersko pozorište „Janko Veselinović“ i Etno park Sovljak. Folklorni ansmabl radi na pospešivanju prvog ansambla i ove godine ima dogovoren nastup u Danskoj. Pozorište je, po dolasku Radovanovića na čelo ustanove, od prvog ansambla došlo do toga da sada ima i Omladinsku i Dečiju scenu, čime je zaokružena celokupna priča podmlatka amaterskog pozorišta koje je poznato u regionu i državi. Likovna kolonija će za nekih mesec dana početi razgovore sa učesnicima i raspisati konkurs, dok školice crtanja i slikanja okupljaju sve veći broj dece. Značajna je saradnja sa Ugljevikom i Bijeljinom.

-Prvi i jedini Međunarodni festival kod nas „Dani harmonike“, biće održan 21. aprila i već smo imali preliminarne razgovore sa Ugljevikom i Bijeljinom, gde ćemo, kao i prethodne tri godine, i ove godine imati najistaknutije izvođače na harmonici današnjice koji će, sticajem okolnosti i zbog bliskosti ta tri grada i opštine, biti u Bogatiću peti put- istakao je Radovanović.

On je u maju najavio i prvi godišnji koncert Mešovitog hora koji funkcioniše već dve godine i to će biti prilika da prikažu i duhovnu scenu ustanove. Kulturno- obrazovni centar može da se pohvali i saradnjom sa našim ljudima u inostranstvu, koja će kulminirati i „Susretima dijaspore“ u Bogatiću.

-Uspostavili smo saradnju sa Velikom Britanijom, Rumunijom i Parizom i dičimo se tim našim savezima u dijaspori. Imamo u planu dolazak ovde jednog ili dva folklorna ansambla iz Velike Britanije i jednog ansambla iz Pariza. Pravićemo susrete dijaspore prvo u Bogatiću. Posetićemo Veliku Britaniju u septembru- oktobru, a oni ovde će ovde biti najverovatnije u avgustu i pokrenućemo tu priču o susretima- naveo je on i dodao da o tome intenzivno razgovara sa predsednikom Pokreta Srba u Velikoj Britaniji Boškom Zečevićem.

Ideja o saradnji se razvila preko folklorne sekcije, koja je pre dve dve godine gostovala u Engleskoj. Ove godine su to proširili na dva kulturno- umetnička društva u Velikoj Britaniji i učvrstili saradnju sa gradom Parizom.

Značajnu finansijsku podršku Kultruno- obrazovnom centru pruža Savez Srba u Rumuniji u Temišvaru, jedan od naorganizovanijih saveza u dijaspori, s kojim su dogovorili da jedna postavka izložbe zajedno sa horom i folklorom poseti Temišvar na tri- četiri dana i oni će se rado odazvati Susretima dijaspore na čelu sa predsednikom udruženja Ognjenom Krstićem.

U dosadašnjem Radovanovićevom četvorogodišnjem mandatu sela u opštini Bogatić dobila su svoja kulturno umetnička društva- od 14 sela samo četiri ih još nemaju.

-Kada sam došao na čelo ustanove, bilo je dva kulturno- umetnička društva. Moja strategija je bila da svako selo dobije kulturno- umetničko društvo, što je osnovna jedinica funkcionisanja mikrozajednice u kulturi. Svako selo je dobilo svoju manifestaciju koje treba dalje negovati naredne tri godine, dok ne prerste u tradicionalnu. Sada skoro svako selo ima svoju manifestaciju: Sabor frulaša, Ivanjdanski dani, Mačvanska vesela mašina, Međunarodni festival harmonike, Hajdučko veče.. Glogovac, jedno od najzaostalijih sela u Mačvi pokrenuli smo kroz ovu manifestaciju- podvukao je on.

U Etno parku Sovljak ove godine je u naznaci izgradnja pravoslavnog hrama.

-Od kad je postao državna svojina pri Kulturno- obrazovnom centru u Sovljaku nije rađeno ništa. U poslednje tri godine sam uradio Idejni projekat razvoja Etno parka Sovljak, predlog urbanističkog plana i zajedno sa Crkvenom opštinom, odnosno patrijaršijom i našom eprahijom ćemo to započeti ove godine. Centar je imao težište na svetovnoj strani i ideja je da uspostavimo kontakt sa duhovnom stranom našeg društva- zaključio je Radovanović.

  1. Dimitrijević
Facebook komentari

Leave A Reply