Popust015

Istorija teče…

0

Dragi moji,

nisam od onih čangrizavih, “teških“ ljudi koji stvari uvek posmatraju sa „crne“ strane, pesimisitički, nekako uvek sa porazom na vidiku… nisam, iako bi po svemu što nam se dešava trebao da budem… Razmišljam, da sam na mestu najodgovornijih u Srbiji, kako bih reagovao da me obaveste da su tek probijeni tuneli niži od standarda na auto-putu ka Čačku… Ili, kakva bi mi bila reakcija da saznam da je neko bagerima i u toku noći, bez rešenja, pod fantomkama, nekome, u sred Beograda rušio objekte… makar oni i bili za rušenje… Dolazimo do ključne stvari. Do odgovornosti. Mora da postoji nečija odgovornost. Čija? Pa onih koji su gradili tunel niži od standarda, ali i onih koji su naredili takvo rušenje pod okriljem noći… ali i onih koji su izvršioce radova štitili nereagovanjem… I kako onda ostati normalan kod ovakvih stvari… Nemoguće je… A kako mi da ostanemo normalni na ovaj galimatijas sa parkiranjem u Karađorđevoj i uništavanjem tek sređenog gradskog parka i ulica oko njega… Branim se od loših misli, ali uzalud… čim izađem iz kuće, navedeno me dočeka… Naročito sada,  kada je oko tunela i rušenje, ćutanje… jer i za ove naše, šabačke „male“ muke je i dalje isto… ćutanje… a evo, i kiše dolaze…

Kako je u Srbiji danas sve ispolitizovano i vezano za ljude iz politike, najbolje se može videti po tome da se malo koji privredni objekat otvara bez prisustva čelnika srpske Vlade. Neka je u pitanju i najmanja fabrika, radionica, pogon, eto ih, tu su da preseku vrpcu i narodu svom poruče kako samo što im nije stigla svetla budućnost koju su oni predvideli… Ista je stvar i kada naši sportisti osvoje neku medalju na značajnom takmičenju… A zašto je to tako… samo je jedan razlog: glasovi na Izborima… naši su političari u stalnoj trci za glasovima… samo to objašnjava sve…

Srbija je razapeta između dve tačke koje se ne mogu sjediniti. Ona želi da bude najbolji prijatelj sa Putinovom Rusijom, a istovremeno želi u Evropsku uniju… pride, želi da status Kosova ostane nerešen, tačnije da nezavisno Kosovo ne uđe u Ujedinjene nacije… To je nemoguća misija… barem u ovom, današnjem vremenu… Možda u nekim drugim vremenima? Pogledajte kakav je odnos  Evropske unije  prema pitanju izbeglica-migranata. Jesu li Mađari u EU, jesu, pa ipak oni raspisaše referendum na kojem su izglasali NE ulasku Sirijaca, Iračana, Avganistanaca… u njihovu zemlju… makar ih izašlo samo 43%, svi su protiv… punih 99%… Brisel tvrdi da takav referendum ne priznaje, ali Mađarska ide dalje u zacrtanom pravcu, menja Ustav i hermetički zatvara svoje granice… A gde ćemo mi, i šta nas čeka, ako migranti dođu do nas i onda udare u zid… hoće li Srbija postati garaža iz koje nema izlaska??? Da li naša tradicionalna gostoprimivost ne ostavi izbegle porodice upravo da žive u našoj državi… Videćemo…

Teška su pitanja i dani pred Srbijom… Republika Srpska nema dileme… Ona je uz Rusiju i ide nekim svojim putem koji u budućnosti vodi ka otcepljenju od Bosne… Njihov referendum je bio samo probni balon za taj budući sudbonosni dan odluke… kuda će krenuti Srpska… Mnoge stvari će pokrenuti promena administraccije u Vašingtonu i odgovor na pitanje ko će tamo da zasedne na predsednički presto… Videćemo…

Šabac je ovih dana u centru pažnje srpske javnosti, jer su se pozicija i opozicija složili da je potrebno da se stvore uslovi da japanska firma izgradi fabriku u našem gradu i zaposli mnoge nezaposlene… Neka to bude primer za neke buduće odluke lokalne Skupštine… ne treba uvek i u svakoj situaciji biti protiv… Nadam se da će taj Parlament Šapca doneti neku odluku da stane kao Grad iza našeg Fudbalskog kluba, iza naše „Mačve“ koja kao nikada unazad niza godina, nije bila bliža ulasku u srpsku fudbalsku elitu… Bilo bi lepo da im se pomogne… da na utakmice dolazi mnogo više ljudi… ima šta da se vidi… da se i taj stadion konačno završi i sredi… Kada sam već pomenuo stadion, zar ne bi bilo lepo da i naš dobije ime po nekom od legendi FK “Mačva“… Predlažem da se nazove Stadion „Sava Stefanović“, po legendarnom igraču i jednom od članova najfudbalskije porodice u Šapcu… Razmislite o ovome…

Sve Vas volim i pozdravljam.

Piše: Branislav Sekulović, advokat

Leave A Reply