Popust015

I kod kuće razmišljam šta bih mogla da poboljšam u školi

0

Dragana Kojić, direktorka OŠ „Laza K. Lazarević“ u Klenju

Profesor razredne nastave dvanaest, a od pre dve godine direktor Osnovne škole „Laza K. Lazarević“ u Klenju, Dragana Kojić, pre dve i po decenije došla je u to selo iz Nove Pazove. Promena sredine, iako velika, zbog ljubavi, nije joj teško pala. Brigu o sada već odraslom sinu zamenila je brigom o 330 učenika i 45 zaposlenih. Naravno, metaforično, jer kao majka, svesna je da roditeljska briga nikad ne prestaje. Svoj posao stalno „nosi kući“ i u trenucima odmora i opuštanja, razmišlja šta bi mogla da poboljša, sredi i preuredi, kako bi deca puna elana i volje za sticanjem znanja dolazila u školu, a nastavnici zadržali entuzijazam uprkos skromnim uslovima rada, svojstvenim obrazovnim ustanovama u malim, ruralnim sredinama.

Iako je raspust, umesto u porodičnom domu, zatekli smo je u školi, jer „kuća ne može bez domaćina“. Vredno je obilazila radove na zameni kompletne stolarije, želeći i lično da se uveri da će sve biti završeno u planiranom roku i kako treba.

-Koliko su nam ovi radovi važni, jasno će vam biti kada kažem da je postojeća stolarija bila takva da je bezbednost svih koji borave u školi bila dovedena u pitanje. Osim toga, zahvaljujući boljoj izolaciji, prostorije će moći lakše da se greju i zadržavaće duže toplotu tokom zimskog perioda, pa će i učenicima i nastavnicima biti prijatnije za boravak i rad. Projekat vredan četiri miliona dinara finansiraju Ministarstvo prosvete i delom opština Bogatić, koja ima sluha za naše potrebe. Radovi su počeli početkom jula, a biće okončani tokom ove sedmice- rekla je Kojićeva prošle nedelje, kada samo vodili razgovor.

Školsku godinu završilo je 330 učenika, a očekivanja su da će narednu upisati 10-15 učenika manje, mada upis u prvi razred još uvek traje, pa ta brojka nije konačna. Sa žaljenjem konstatuje da broj dece u svim selima opada, samim tim i đaka.

-Mladi u seoskim sredinama imaju manje mogućnosti nego u gradskim, naročito u pogledu raznovrsnosti kulturnih sadržaja ili sportskih aktivnosti. Neretko su roditelji spremni da izdvoje veliki deo svog vremena i vode ih u grad da treniraju različite sportove, kako bi im ispunili želju da se u tom smislu aktiviraju- priznaje Kojićeva, koja je već dve godine na funkciji direktora i 12 godina profesor razredne nastave i teško joj je, priznaje da uporedi ta dva posla, budući da svaki ima drugu stranu medalje.

Ozbiljan rad

Prvih desetak godina života u Klenju, dok se nije zaposlila u školi, Kojićeva je provela odgajajući sina koji sada studira na Teološkom fakultetu i ima punu podršku roditelja u svom opredeljenju. Kao i svaka porodica koja živi na selu, i Kojići pomalo svaštare u poljoprivredi.

-Kada se govori o selu, prva asocijacija je, gledano sa strane, da meštani vode lep i prijatan život. Međutim, da bi se do toga došlo, prethodi ozbiljan rad. Primera radi, ako hoćete da sedite u lepom dvorištu, morate da uložite dosta truda i napora u njegovo sređivanje. Ko na vreme shvati da je potreban celodnevni rad i posvećenost poslu, ništa mu u selu ne pada teško- smatra Kojićeva.

Najvažnije je, smatra, uložiti trud i biti profesionalac u svom poslu, jer samo u tom slučaju rezultati neće izostati. Direktorska pozicija je u tom pogledu zahtevnija, jer sama kreira uslove rada, kako bi na osnovu njih mogla od zaposlenih da očekuje učinak. To znači i 24 sata dnevno razmišljanja o unapređenju radnog ambijenta.

-Deca su zahtevna na svoj, specifičan način, jer traže punu pažnju i posvećenost. Naravno, kao nastavnik, uvek sam imala osmišljen čas, ali đaci su u toj interakciji uvek spremni da tu zamisao svojom maštom i kreativnošću odvedu u nekom drugom smeru. Kao meštanka i direktor, zbog prethodno stečenog iskustva, poznajem puls i potrebe škole. Vodim kolektiv od 45 zaposlenih, od čega je 32 nastavnika, a ostalo je nenastavno osoblje. Škola ima dva odeljenja- u Salašu Crnobarskom 47 i u Očagama 17 učenika. Matična škola u Klenju radi u dve smene koje se menjaju na mesečnom nivou. Radni dan je veoma naporan, jer treba ispratiti nastavu i tekuće poslove, biti dobar organizator i menadžer- objašnjava.

Tokom godina, od njenog dolaska u selo, škola se vidno promenila. Samo u poslednje dve godine, mnogo toga ja urađeno. Podatak da je, od kada je nova školska zgrada počela sa radom, 1973. godine, samo jednom ofarbana stolarija, a sada se kompletno menja, je i više nego slikovit. Poslednjih deset- dvanaest godina, škola nije nijednom okrečena, ako se izuzme kabinet za informatiku za koji je sredstva opredelilo ministarstvo. Prošle godine, za radove na kompletno rekonstruisanoj fiskulturnoj sali izdvojeno je pet miliona dinara, a zahvaljujući projektu i sponzoru, uvešće i centralno grejanje do početka nove školske godine. Kad se to okonča, uverena je, sala će služiti na ponos selu, učenicima, nastavnicima i njoj kao direktoru te obrazovne ustanove. Do kraja mandata, predstoji sanacija toaleta, projekat je poslat, a čeka se odgovor resornog ministarstva.

-Primarni cilj mi je da se kvalitet nastave podigne na najviši mogući nivo, tako što ću obezbediti bolje uslove za rad, jer škola nije najbolje opremljena nastavnim sredstvima. Trudim se da se na razne načine dovijam i da, ukoliko mogu, nešto od tih savremenih sredstava nabavim- navodi.

Sa tim planovima neće stati. Poboljšanje infrastrukture je prioritet, jer će to biti dodatna motivacija za učenike i zaposlene da pruže maksimum u svom radu. Osim što u slobodno vreme, kod kuće, razmišlja šta bi mogla da učini kako bi još veći doprinos dala na svom radnom mestu, voli da počita dobru knjigu, druži se sa prijateljima i, iznad svega, da se posveti porodici.

Dragana Dimitrijević

Leave A Reply