Da li se Kodeksa novinara Srbije zloupotrebljava u političke svrhe

0

SAVETU ZA ŠTAMPU – PREDMET: PRIGOVOR NA ODLUKU NA SEDNICI ODRŽANOJ 30.4.2020. GODINE

Serija žalbi visokih funkcionera Srpske napredne stranke iz Šapca upućenih Savetu za štampu u kojima se oni pozivaju na kršenje Kodeksa novinara Srbije ima jedino za cilj da ugasi slobodnu javnu reč i misao kao i “nepodobne” medije. I tu nema ničeg spornog. Međutim sporna je “podrška” kojom uvaženi članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu, svojim nerazumnim Odlukama pomaže šabačkim naprednjacima da svoju sumanutu nameru i ostvare.

Ako ličnosti kao što su: Bojan Cvejić, Tamara Skrozza, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović, Ljiljana Smajlović, Jelka Jovanović, Zorica Višnjić, Snežana Andrejević, Vida Petrović Škero, Vlado Mareš i Zoran Stanojević mogu da donesu jednu ovakvu odluku onda, s pravom, mogu da postavim pitanje: Da li je sloboda i istinitost javne reči u Srbiji suspendavana? Nije li Komisija za žalbe Saveta za štampu postala političko oruđe koje treba da “ugasi” i ono malo slobodnih i nezavisnih medija koji još u Srbiji, sa teškom mukom, rade i opstaju?

OBRAZLOŽENJE

Odluku, po prvoj žalbi Vujković M. Branka, koji obavlja funkciju vd direktora Zavoda za javno zdravlje Šabac, mi u “Podrinskim”, smatramo poražavajućom jer ona ima više političku konotaciju nego što je zasnovana na stvarnim i istinitim činjenicama.

U Odluci koju su potpisali uvaženi članovi Komisije stoji:

“Tekstom “Zavod za javno zdravlje nije Srpska napredna stranka”, obajavljenim 12. marta  2020. godine, “Podrinske”

  1. prekršile su tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da poštuje etiku i kulturu javne reči,
  2. prekršile su i tačku 1 Odeljka VII (Poštovanje privatnosti), po kojoj je novinar mora da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše”.

Međutim, u Obrazloženju ove odluke ne navodi se ni jedan jedini dokaz kojim se može zaključiti da su ova dva člana Kodeksa novinara Srbije prekršena. Objašnjenja su data paušalno po “ličnom utisku”, ili nečem drugom u šta sumnjamo ali za sada nećemo da komentarišemo, uvaženih članova Komisije koji, ovako kako su oni izvukli iz konteksta, ne predstavljaju pravo stanje stvari ni shvatanje poruke koju sam javnosti poslao ovim tekstom.

A osnovano sumnjam da ni “inkriminisani” tekst, ni sve druge tekstove na koje se Vujković M. Branko žali, uvaženi članovi Komisije nisu pročitali. Jer da jesu znali bi da je tekst napisana kao revolt i protest redakcije “Podrinskih” i mene kao urednika, što je, konferencija za medije Zavoda za javno zdravlje o kojoj je reč, a od kada je Vujković M. Branko došao na mesto vd direktora, zakazana iz prostorija Srpske napredne stranke (povrdile su nam čestite kolege koje su na ovu konferenciju pozvane) i na nju se ne pozivaju “Podrinske”. Ali, da su uvaženi članovi Komisije pročitali tekst videli bi i u kakvom ozbiljnom trenutku se radnja teksta događa.

Ono što stoji u Obrazloženju ove Odluke samo potvrđuje moje sumnje:

“Žalba se odnosi na seriju od devet tekstova objavljenih na portalu i jedan u štampanom izdanju, za koje je Komisija za žalbe zaključila da je reč o kolumnama ili komentarima, u svakom slučaju o tekstovima koji sadrže lični stav autora i u kojima on iznosi svoje mišljenje o radu Branka Vujkovića, direktora Zavoda za zdravlje u Šapcu, ali i o njegovoj ličnosti. Pojedini delovi tekstova jesu na ivici pristojnosti, jer sadrže teže kvalifikacije, ali je Komisija odlu;ila da je Kodeks prekršen tekstom obajvljenim u štampanom izdanju.

Tekst sadrži uvredljive kvalifikacije poput toga da se Vujković u „Šabac vratio nabrijan da primeni ono što je u Beogradu naučio kao bot“, „da je tipičan primer prevrtljivog i beskrupuloznog političara“, da je tuc.muc političar“ ili „lajavi krelac“…,koje izlaze iz okvira dozvoljene kritike rada i ponašanja javnog funkcionera i predstvaljaju lične uvrede. Time su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na obavezu poštovanja etike i kulture javne reči, kao i poštovanja dostojanstva i integriteta osobe o kojoj se piše.”

Moram priznati da u ovom Obrazloženju postoji jedna rečenica sa kojom mogu da se složim:

“…Komisija za žalbe je zaključila da je reč o kolumnama ili komentarima, u svakom slučaju o tekstovima koji sadrže lični stav autora i u kojima on iznosi svoje mišljenje o radu Branka Vujkovića…”

Dakle, da su uvaženi članovi Komisije imali nameru da objektivno odlučuju o ovim žalbama a ne samo da “otaljaju posao” i da na taj način “zaštite” Kodeks novinara Srbije koji je ovim odlukama toliko ogoljen i koga su upravo uvaženi članovi Komisije toliko obesmislili da se postavlja pitanje da li on, ovakav kakv jeste, uopšte treba da postoji, trebali su da se upoznju sa razlozima zbog kojih su ovi tekstovi napisani te da su oni moj lični čin a ne redakcije “Podrinskih”. Jer to je ključna stvar.

Zamislite, recimo, da vas neko udari pesnicom iz čistog mira a vi njega, posle toga, samo “odgurnete” od sebe. Međutim, taj siledžija vas tuži za to “odgurivanje” a “objektivni” sudija kazni vas za kršenje javnog reda i mira. E upravo to je primer i ovih “žalbi” Vujković M. Branka i Odluka koje su doneli uvaženi članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Svi tekstovi koji se pominju i koje sam napisao predstavljaju moj odgovor dotičnom Vujković M. Branku i njegovim partijskim drugovina na višegodišnje uvrede i laži koje su oni u emisijama, u “zakupljenim” terminima, jedne lokalne televizije ili brojnim štampanim pamfletima i društvenim mrežama govorili i pisali o meni, mojoj porodici a naročito kćerki (koja se na moju žalost, takođe, opredelila da bude novinar), novinarima i redakciji “Podrinskih”. Ali uvažene članove Komisije očito za to nije bilo briga pa se Odluka koju su oni doneli samo “uklapa” u nakaradni sistem naše države i “sumanutom” Kodeksu novinara u kojem pravila ne važe i nisu ista za sve.

Jer da jesu i da su uvaženi članovi Komisije hteli da se ozbiljno pozabave ovim slučajem a ne samo da “otaljaju” posao znali bi i videli bi da “kvalifikacije poput toga da se Vujković u „Šabac vratio nabrijan da primeni ono što je u Beogradu naučio kao bot“ nisu “uvredljive” već istina. A to dokazuje nekoliko fejsbuk stranica, i ono što na njima piše, kao i brojni, uglavno neistiniti i uvredljivi komentari koje je Vujković M. Branko pisao, o meni, mojoj porodici a naročito kćerki (koja se na moju žalost, takođe, opredelila da bude novinar), novinarima i redakciji “Podrinskih”, u periodu od nekoliko meseci dok je “radio” u Kabinetu gradonačelnika Beograda. Sve je ovo lako proverljivo samo kad se hoće.

Takođe, kako može da bude uvredljivo moje pisanje, i kako su to i na osnovu čega zaključili uvaženi članovi Komisije, da je tipičan primer prevrtljivog i beskrupuloznog političara“ kada je opšte poznato da je Vujković M. Branko za desetak godina bavljenja politikom promenio šest stranaka i da su mu one trajale koliko i funkcije koje je dobijao zahvaljujući tim strankama. A po tome je Vujković M. Branko, zasigurno, “šampion“ na političkoj sceni Srbije.

Naravno, i to su mogli da vide i pročitaju uvaženi članovi Komisije u tekstu iz kojeg je “iz konteksta” izvučena ova rečenica. Samo da su pročitali tekst o kojem sude i da su hteli da ozbiljno rade svoj posao a ne da ga samo “otaljaju”.

A dobar primer da su uvaženi članovi Komisije samo “otaljavali” svoj posao i da “Podrinske” samo predstavljaju kolateralnu štetu ko zna čega govori još jedna rečenica, u stvari naslov teksta, na koju su se uvaženi članovi Komisije obrušili:  da je tuc.muc političar“ ili „lajavi krelac“…,koje izlaze iz okvira dozvoljene kritike rada i ponašanja javnog funkcionera i predstvaljaju lične uvrede“ – stoji u Obrazloženju Odluke.

Jer da su uvaženi članovi Komisije hteli ozbiljno da se bave ovim slučajem a ne samo da “otaljaju” posao bar bi pročitali taj tekst. A da su ga pročitali bilo bi im jasno da se to “tuc muc” odnosilo na mucanje Vujković M. Branka dok je u emisije, u “zakupljenom” terminu, jedne lokalne televizije govorio neistine i vređao mene, moju porodici a naročito kćerku (koja se na moju žalost, takođe, opredelila da bude novinar), novinare i redakciju “Podrinskih” (deo toga objavljen je u tekstu).

Takođe, da su uvaženi članovi Komisije hteli, a trebali su, da pročitaju tekst o kome sude videli bi da je “lajavi krelac” lik iz jednog, meni omiljenog crtanog filma, koga sam, kao metaforu, uzeo za naslov teksta u kojem su, uglavno, samo preneti brojni tekstovi koje su druge kolege pisale o “prevrtljivosti i beskrupuloznosti” Vujković M Branka. Videli bi i šta je o Vujković M. Branku nekada pisala, danas njegova “najdraža” (opet rizikujem insunuacije) novinarka a što se spočitava meni u “kršenju” Kodeksa novinara Srbije.

Uvaženi članovi Komisije iz svega ovoga što sam napisao, a mnogo toga nisam, nedvosmisleno se može zaključiti da: obaveza poštovanja etike i kulture javne reči, kao i poštovanja dostojanstva i integriteta osobe o kojoj se piše” ne može da važi za osobu kakva je Vujković M. Branko.

Ovom i ovakvom Odlukom vi, uvaženi članovi Komisije, niste stali u “odbranu” Kodeksa novinara Srbije već ste se svrstali na stranu prevrtljivog i beskrupuloznog političara” koji ima za cilj da ugasi “Podrinske”, možda još jedini slobodni lokalni list u Srbiji, ali i da se potpuno ugasi slobodna javna reč i misao.

A kakvog ste čoveka, uvaženi članovi Komisije, uzeli u “zaštitu” najbolje svedoči njegovo “opravdanje” zašto “Podrinske” i dalje ne poziva na konferencije Zavoda za javno zdravlje Šabac, institucije koju je, očito, privatizovao i stavio u funkcijiu svoje političke, Srpske napredne, stranke i koja mu služi za obračun sa svojim političkim protivnicima, neistomišljenicima i novinarima koji misle svojim glavom koje možete pročitati na zvaničnom fejsbuk profilu Zavoda za javno zdravlje upućeno televiziji Šabac. Ako hoćete.

Takođe, na njegovom ličnom, zvaničnom (ima ih više) fejsbuk profilu, “osokoljen” vašom “podrškom” Vujković M. Branko je napisao:

“Javno se izvinjavam novinarima Podrinskih i RTV Šabac zato što ih vređam govoreći istinu o njihovom radu. Ali ponoviće se.
https://www.facebook.com/104449174517567/posts/135711394724678/
Sportski pozdrav.”

I vi, uvaženi članovi Komisije, mislite da mi na ovo treba da ćutimo. I da pošujemo nekakav “sunamuti” Kodeks novinara Srbije koji u ovako nakaradnom političkom uređenju apsolutno nema smisla ni funkciju. Osim da obeshrabri ozbiljne i odgovorne (svojoj profesiji) novinare i da pruži “podrišku” rakalašnim političarima da nas gaze i ponižavaju kako im se ćefne.

I na kraju hteo bi samo da dodam da sam (a i svi mi u “Podrinskim”) sa žaljenjem primio i ovu Odluku koja jedino što može je da doprinese gašenju možda jednog slobodnog lokalnog lista u Srbiji. Mada i ona, Odluka, može jasno da nam objasni zašto su u Srbiji mediji sve manje slobodni a novinari sve više poniženi. I ko tome doprinosi.

Neka vam je, uvaženi članovi Komisije, na čast.

NEKA PAMET I RAZUM POBEDI! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!

Ivan Kovačević, 

Facebook komentari

Leave A Reply