„Bekstva u slobodu u radu Svetozara Cveje Jovanovića“

1

Izložba u Kulturnom centru

20161018_1347301U Kulturnom centru u Šapcu u utorak je otvorena izložba „Bekstva u slobodu u radu Svetozara Cveje Jovanovića“, učitelja iz Banje Koviljače, koji je kao logoraš u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata napisao prvi srpskohrvatsko- norveški rečnik sa 12 hiljada reči, a knjigu „Zarobljenički bukvar“, pisao je rukom i koristio da opismeni logoraše. O stvaralaštvu Jovanovića na otvaranju je govorio njegov unuk Igor Jovanović i saradnici na programima kulture Muzeja jezika i pisma iz Tršića Miroslav Terzić i Ana Čugurović.

Bukvar koji je Svetozar Cveja Jovanović priredio u koncentracionom logoru uz pomoć ilustracija akademskog slikara Dragoljuba Vuksanovića poslužio je za opismenjavanje logoraša u norveškom kazamatu.

Muzej jezika i pisma u Tršiću dobio je 2011. godine osam knjiga Svetozara Cveje Jovanovića od njegovih potomaka na poklon i prvi priredio izložbu posvećenu njegovom radu, prepoznajući da može biti veoma inspirativan za posetioce, budući da se kroz njega vidi na koji način jezik i književnost mogu da inspirišu ljude i uliju im životnu snagu.

Unuk Igor Jovanović podsetio je da je Cveja rođen 1914. godine u Šimanovcima, a Učiteljsku školu završio je u Šapcu 1935. godine. Bio je pripadnik Podrinskog partizanskog odreda, a zarobljen krajem 1941. godine i interniran u Norvešku, gde je u zarobljeništvu dočekao kraj rata. Cveja Jovanović je pisao udžbenike za osnovnu školu, objavio nekoliko knjiga u kojima je opisan život u logorima u Norveškoj, od kojih su najpoznatije „Bekstvo u slobodu“ i „Krvavi put severnog odreda“, koje su prevedene na norveški jezik. Godine 2001. dobio je Vukovu nagradu za književno stvaralaštvo.

Delovi bukvara, skenirani i preneti na panoe, izloženi su u Kulturnom centru. Zainteresovani sugrađani mogu da pogledaju ovu izložbu do 28. oktobra.

D.Dimitrijević

 

Discussion1 коментар

  1. I tako, mi svaki put nateramo desatak učenika, da dodju i da na silu slušaju svašta, jer mi drugu publiku nemamo. Toliko je evidentno da se ovde više niko i ne trudi da opravda svoju platu, i da nešto uradi dobro. Nerad, nedisciplina i neznanje je ono što ovu ustanovu krasi.
    Gde Vam je publika?

Leave A Reply