Aktuelne teme iz oblasti poljoprivrede i edukacija mladih

0

Predavanja u organizaciji Udruženja mladih ekologa

Udruženje mladih ekologa iz Šapca organizovalo je prošle srede, na Svetski dan zaštite životne sredine, u Visokoj poljoprivrednoj školi strukovnih studija, predavanje na teme: primena mikroorganizama u savremenoj poljoprivredi- izazovi i perspektive (predavač master analitičar zaštite životne sredine Danijela Gavrić), problemi kiselosti zemljišta, poboljšanje fizičkih osobina i boljih prinosa (inženjer agroekonomije Darko Simić- PSSS Šabac) i subvencije u poljoprivredi (član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Svetozar Marković).

Kako je rekla Gavrićeva, poljoprivrednici najviše trpe zbog zagađenja koja dolaze sa različitih strana, kroz vazduh i vodu, a zemljište najviše oseća posledice tih zagađenja.

-Predavanjima smo obuhvatili celu problematiku zemljišta i poboljšanja strukture zemljišta. Prošle godine počeli smo sa primenom inovativnih tehnologija upotrebom pozitivnih mikroorganizama zbog pojave velike količine padavina i teškog povlačenja vode, koje uzrokuju podzemne vode. Godinama unazad naši poljoprivrednici imaju izuzetno kisela zemljišta, naročito u Pocerini i imaju manji prinos nego ostali poljoprivrednici u Mačvi i drugim delovima teritorije grada. Na predlog poljoprivrednika, pripremili smo informisanje o subvencijama, odnosno pomoć proizvođačima od strane grada Šapca- navela je Gavrićeva.

Marković je podsetio da je Šabac poljoprivredni grad, te da obradive površine zauzimaju oko 55 hiljada hektara.

-To je resurs koji se troši i govorićemo kako ga treba i možemo zaštiti, o merama podsticaja i svemu što je bitno za regres. Tu su i premije, podsticaji, iskustva grada u tom pogledu koja ne korespondiraju sa klasičnim shvatanjima ljudi o tome. Mi ne želimo da regresiramo ljudima troškove, već da ulažemo. Grad investira u razvojne komponente onoga što može da podstakne razvoj poljoprivrede, da obezbedi bolje prinose, shodno tome, bolju tržišnost, zaradu, bolji socijalni status. Iskustvo u prethodnih 20 godina u gradu pokazuje da samo ulaganje u reprodukciju, a ne u pokriće troškova, donosi rezultate. Primer za to su kopanje dubinskih bunara, ulaganje u visoki genetski potencijal, pčelarstvo. Ove i narednih godina, planiramo ozbiljna ulaganja u jeftino vodosnabdevanje. Druga polovina godine će biti jako sušna, ta mera će doneti rezultate. Grad ove godine direktno i indirektno iz budžeta ulaže u rural i razvoj poljoprivrede oko 300 miliona, što je devet posto budžeta- objasnio je član Gradskog veća.

Simić je upozorio da je 70 posto zemljišta u četiri opštine: Šapcu, Bogatiću, Vladimircima i Koceljevi bolesno.

-To zemljište je zrelo za lečenje i ako to ne uradimo, onda ćemo sigurno imati pad umanjenja prinosa na našim pozicijima, što se i dešava. Svaka godina je drugačija i ako zemljište nije zalečeno kako treba, snosićemo posledice kada je reč o gajenju kultura. Kod nas je najveći problem kiselost zemljišta i potrebno je da podignemo svest proizvođača kako bi oni jeftinim aktivnostima uspeli da smanje impute i da povećaju prinose, što je ideal svakog proizvođača. Ove godine tržište će odigrati važnu ulogu u tom pravcu- smatra Simić.

Cilj predavanja je bio da se otvore aktuelne teme, a gost iz Mreže mladih poljoprivrednika Srbije su studentima  Visoke poljoprivredne škole prikazali svoj rad i uputili ih u stručne prakse, agrokarijeru, pokretanje sopstvenog preduzetništva i ostale agrokompanije u kojima u budućnosti mogu da se zaposle.

D.Dimitrijević

Facebook komentari

Leave A Reply